Власинско језеро

„Власинско језеро је акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Језеро се налази на подручју општине Сурдулица. Језеро се налази на 1.204 m (средњи ниво) надморске висине. На обалама језера смештена су три села: Власина Округлица, Власина Рид и Власина Стојковићева. Власинско језеро је образовано у раздобљу 1949-1954. године.“

Историјат Власинског језера

„На месту где се данас налази Власинско језеро у прошлости се налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и извирала река Власина.

Историјски записи који спомињу Власинску висораван потичу још од 18. века под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова. На тај начин је у кањону дугом 20 km створена мочвара која је на појединим местима била испуњена живим песком.

Изградња језерске бране трајала је од 1946. до 1949. године на положају некадашњег Власинског блата. Језеро је почело да се пуни 9. априла 1949. године, да би 1954. достигло пуни капацитет – 165 милиона кубних метара воде.

Са изградње бране Власинског језера, 1952-1954. године

После изградње језера трећина језера је била под „пловећим острвима“, заправо деловима тресета, који се откинуо са новообразованог дна језера. У почетку су дата острва наменски везивана за обалу, да би се од средине 1970-их година уочила њихова јединственост. Данас постоји неколико „пловећих острва“.“

Природни услови

„Власинско језеро је акумулационо језеро са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Оно је окружено планинама Плана, Грамада, Варденик и Чемерник и налази се на 1.213 m надморске висине. Боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колорит власинском пределу.

У језеро сваког минута притиче два кубика воде првог квалитета. Реке Власина, Јерма, Божичка река, Лисинска река, Љубатска река, Стрвна, Чемерчица са својим притокама (око 110 укупно) чине слив језера (неке од њих су вештачки у сливу језера, тј. цевима се вода успиње на вишу висину).

Брана језера је на некадашњем току реке Власине и од земље је. Висина бране је 34,43 m (од тога изнад терена 25,7 m), дужина у темељу 239 m, а у круни 139,28 m, док је ширина 5,5 m у круни. У брану је уграђено око 330 хиљада кубика земље. Узводна страна је обложена каменим блоковима, а низводна направљена са четири каскаде и потпуно је затрављена. Језеро је дужине 9 км, максималне ширине 3,5 km, највеће дубине 35 m, површина му је 16,5 km². Према надморској висини, убраја се у највише акумулације на Балкану. При највишем водостају, ниво језера достиже коту 1213,8 m надморске висине. Иначе, средњи годишњи ниво језера је 1204 m надморске висине.

Канали којима притиче вода са околних река и потока, сливова Власине и Лисине, дугачки су укупно 60,3 km. Канал „Чемерник“, који захвата воду са Чемерчице и кроз тунел је доводи до бране, дуг је 14,8 km, канал који доводи воду реке Стрвне, испод Плане, 16 km, онај са Јерме 7,5 km и са Божице 22 km. Каналом „Стрвна“ годишње дотиче око 10 милиона кубних метара воде, Каналом „Чемерник“ око осам милона кубика воде, каналом „Јерма“ три милиона кубика и каналом „Божица“ око 15 милиона кубика воде. Поред тунела „Чемерник“ (1 km), ту су и три тунела којима притиче вода са Божице, односно Лисине (укупно 3,5 km).“

Острва

„Језеро има два „стална или непокретна“ острва – Страторију и Дуги дел. Страторија је била острво и у Власинском блату, док је Дуги дел био полуострво пре изградње бране. Власинско језеро је познато по плутајућим острвима, која временом мењају свој положај, а настала су од подводног биљног света израслог на тресету, који се у великим парчадима откинуо са дна језера и испловио. На неким острвима потом су израсле врбе и брезе, дрвеће особено за власински крај.

Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано шездесетак власинских насеља (заселака, овде „махала“) између којих теку бистри потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник, Плана и Варденик.“

Текст је преузет са Википедије. Фотографије преузете са Википедије и Фејсбук странице Власинско језеро.