Лесковац у делима ликовних уметника

titelbah 2

Тителбах

„Током 1920. године, кроз Лесковац је прошао руски емигрант Алексеј Ханзен, официр руске царске војске, који је направио мали акварелски запис једног лесковачког дворишта, посматраног вероватно са прозора неког од лесковачких хотела у којем је одсео.

titelbah 1

Тителбах

Одлуком Министарства просвете 1922. године је из нишке у лесковачку Гимназију за учитеља вештина постављен Милан Врбић, свршени ђак Школе за уметност и обрт у Загребу и специјалног курса за сликаре на прашкој Академији лепих уметности.

milan vrbić

Милан Врбић

Тек са Врбићевим доласком Лесковац добија, у правом смислу те речи, свог сликара-уметника, хроничара, који је предано, са љубављу, бележио изглед града у којем живи.

milan vrbić 2

Милан Врбић

Милан Врбић је за собом оставио већи број пејсажа Лесковца између два рата, Насликао је прелепе, искрене у доживљају акварелске записе који лепотом сликања представљају праву радост за очи.

milan vrbić 1

Милан Врбић

Ти суптилни акварели човека заљубљеног у град у којем живи, без великих гестова, тихи и проницљиви као камерна музика су дело уметника који је, до сада, најсензибилније осетио и насликао Лесковац.

Blagoje stojanović 1

Благоје Стојановић

Неколико година касније његови ученици и ученици Тодора Грујића: Благоје Стојановић, Бранислав, Бранко, Дочић и Смиља Стојановић Табак ступају у Уметничку школу у Београду у којој су важили за веома талентоване ђаке.

Blagoje stojanović 2

Благоје Стојановић

Од њих је једино Благоје Стојановић у периоду између два рата оставио један број акварела и цртежа Лесковца – неколико добрих дела (Стара црква у Лесковцу и Стара гумара 1927. године) у којима је на суптилан начин реализовао своје визуелне сензације.

đorđe krstić

Ђорђе Крстић

По повратку из заробљеништва 1945. године, Стојановић ће постати својеврсни хроничар Лесковца, бележећи четкицом и бојом све промене кроз које је пролазио наш град.

vanđel baduli 2

Ванђел Бадули

У првим послератним годинама у Лесковац стиже, и у њему остаје, Ванђел Бадули сликар, такође ученик Уметничке школе у Београду – педагог који је васпитао на десетине ђака да воле и поштују сликарство. Од свог доласка Бадули је предани хроничар Лесковца.

vanđel baduli 1

Ванђел Бадули

Бележећи, готово искључиво акварелом лепоту његових улица, откривајући, као и Врбић и Стојановић, архитектонске бисере, лепоту авлија, прашине и калдрме, он је створио низ уметничко – документарних вадута Лесковца.

čivi

Током шездесетих година Лесковац постаје стециште плејаде младих сликара: најпре Јован Поповић, Павле Ђокић, Гмитар Обрадовић, а затим почетком седамдесетих година Ђорђе Васић, Предраг Димитријевић, Петар Спасић, Драгољуб Стсанковић, Миливоје Новковић и многи други који део свог стваралаштва посвећују урбаном пејсажу Лесковца.

20150220_153516

И једни и други, стари и садашњи сликари, оставили су и остављају граду и његовим генерацијама велики број ликовних сведочанстава о његовом расту и развоју који су истовремено и драгоцен фонд за проучавање културне баштине Лесковца.“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s