Учитељ Јосиф Костић

1421265064782424

Одрастање и школовање

„Рођен је 14.07.1848. године у Приштини, где је и завршио основну школу код познатог учитеља и националног радника Милана Д. Ковачевића. После основне школе на препоруку учитеља, 1865. уписао је богословију у Београду где је о државном трошку завршио два разреда са одличним успехом. Затим је 1867. године уписао други разред учитељске школе, препарандије (учитељско приправнички завод) у Сомбору где се задржао до краја школске године. Крајем јула 1868, вратио се у свој родни крај са сведочанством о завршеном другом разреду. При повратку, у Београду је наименован за учитеља у Лесковцу и где је дошао већ крајем августа 1868. године.“

Рад у школи и сукоби са Бугарима

„Заменио је учитеља Симеона Софијанца, а метод наставе поставио је на новим световним основама са српским уџбеницима. Међутим, бугарска егзархија и пропаганда у Лесковцу била је у то време у налету, тако да је посредством архимандрита Теодосија, Јосифу Костићу забрањен рад у школи и употреба српских уџбеника, а он се вратио у Приштину. Чланови Синода (црквено школске општине), Нешко Митровић и Коста Пертатски испословали су код нишког митесарифа Абдурахман паше да ипак провери у лесковачком меџлису које књиге Турци разуму, а потом је дозвољен повратак Јосифу Костићу у Лесковац. Уследило је више неуспешних покушаја да га поново избаце из Лесковца.

У тој борби велику материјалну као и помоћ у књигама имао је од Просветно школског одбора у Београду и Милоша Милојевића са којим је стално био у контакту и коме је он био веза за даљу дистрибуцију књига у јужној Србији. Своје ђаке слао је на даље школовање у београдску богословију. Поред тога, отворио је и недељно празничну школу за неписмене. Служио се немачким, турским, бугарским и арнаутским језиком и писмом. У време ослобођења 1877. године није више био главни учитељ. У служби је остао још 20 година и био је у некој врсти немилости Милоша Милојевића који је лоше оцењивао рад у школи Јосифа Костића.“

Josif (1)

О.Ш. Јосиф Костић

Тежак крај

„Пензионисан је 21.11.1897. године и том приликом за примерну службу на просветном пољу одликован је Орденом св. Саве 5. реда. Новац је позајмљивао свима, а када му нису враћали, он је био приморан да позајмљује од зеленаша тако да је убрзо дошао у тешку ситуацију због чега је распродао готово сву имовину и последње дане провео је са породицом (имао је три сина и кћер удату за учитеља) у највећем сиромаштву. По одласку у пензију лесковачка општина му је у знак захвалности плаћала станарину, а сахрањен је о трошку општине и једна од најлепших улица у Лесковцу носи име Учитеља Јосифа. Преминуо је 23.01.1899. године.“

os-josif-kostic-stubici-i-policajac-1

Улица Учитеља Јосифа

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s