Црква Преподобномученице Параскеве у Рудару

crkva-rudare1

„Црква преподобномученице Параскеве у селу Рудару код Лесковца сматра се најстаријим храмом у крају. Смештена је на огранку планине Кукавице, на Рударској коси која се испред самог града утапа у широку Лесковачку котлину. Подигнута је на темељима ранохришћанске базилике из петог века, када је подизан и чувени Царичин град – Јустинијана Прима. Претпоставља се да је на јужним обронцима Лесковца у време цара Јустинијана постојало значајно хришћанско насеље, чији део је била и ова црква. Доласком Словена то насеље је страдало, а са њим и ова ранохришћанска богомоља. Примањем хришћанства, Словени су почели да обнављају храмове и претпоставља се да је и црква у Рудару обновљена у време Немањића. Није познато да ли је најездом Турака срушена. Данашњи изглед Рударска црква добила је 1799. године, када је обновљена. Обнову храма финансирали су имућнији Лесковчани, како би се тадашњем феудалном систему отоманске империје одупрли напредном светосавском идејом. Потом је у порти цркве подигнуто више објеката, између осталог и конак који се једини одржао до данас.

crkva-rudare2

За време турског ропства ова црква била је духовни центар и место окупљања мештана не само Лесковца већ и шире околине. Пошто у самом граду нису била дозвољена богослужења, верници су овде долазили на литургије. Ту је био центар догађања за лесковачки крај у првој половини 19. века, јер су се овде окупљали виђенији Срби и доносили значајне одлуке. Грчка дијаспора у овом крају у то време била је врло моћна, а владике – фанариоти, који су живели у Нишу долазили су често у Лесковац и то управо у комплекс Рударске цркве, где је била њихова својеврсна резиденција за Лесковац. У цркви се наизменично служило на грчком и на црквенословенском језику све до пред крај 19. века.

И познати научник Феликс Каниц, обилазећи ове крајеве у другој половини 19. века, забележио је да је та црква „белих зидова“ и, како каже, некадашњи манастир, омиљено излетиште Лесковчана. Тада је, према његовим записима, црква била средиште парохије са два свештеника, којој припада 14 села. „После завршене литургије недељом и празником, отварају се торбе и прелази на телесно окрепљење. А на дан заветине ове црквице без украса, шумица око ње добија изглед великог пољског логора који оживљавају песма и игра“ – бележи Каниц, који је и скицирао зграду црквеног конака.

crkva-rudare3

Црква је посвећена Светој преподобномученици Параскеви Римљанки – Светој Петки, хришћанској светитељки која је страдала у пределима данашње Италије, у другом веку нове ере. Њен култ је веома поштован у овом крају. Живопис цркве је, нажалост, у великој мери оштећен, углавном због влаге. Дотрајали иконостас поправљен је почетком 20. века, када су све оштећене иконе замењене новим. Иконе је сликао познати иконописац тог доба Ђорђе Зографски. Неке представе на фрескама на зидовима цркве врло су ретке, на пример архангела Рафаила и оснивача египатског пустињског монаштва Пахомија. Испод овог слоја фресака, које су рађене 1815. године, налази се још један, стари слој фресака за које се претпоставља да потичу из немањићког периода, можда су и старије. Нажалост, тај слој фресака је потпуно уништен и не може да се реконструише.

Конак цркве Свете Параскеве у Рудару, стар око 200 година, репрезентативно је дело балканског стила градње. Нажалост, време је учинило своје – зграда конака је веома руинирана, претрпела је и пожар због дотрајалих инсталација и неопходна је генерална реконструкција како би била сачувана. У предговору за монографију о овој цркви, тада епископ нишки, сада патријарх српски Иринеј, поручио је: „Надамо се да ће храм Свете Петке у Рудару и његов садашњи конак, ремек-дела грађевинарства овог поднебља, скренути пажњу наших историчара уметности и културних неимара и да ће ускоро заблистати у првобитној лепоти“.

Читав комплекс Рударске цркве је актом Републике Србије 1948. године стављен под заштиту државе. И данас се у комплексу цркве одржавају манифестације које окупљају велики број људи. Посебно је живо на дан Свете преподобномученице Параскеве – Свете Петке Римљанке, 8. августа, када се овде одржава сабор који посети више хиљада људи.“

1945-1314729025-3867-slika

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s