Песма о Ветерници из 1961. године

22007974_1255212564584835_3577884655492149699_n

Разговор са Ветерницом

 

О реко, дубока два прста, тако ти имена кажи,

зашто се сама не бринеш о себи.

Зашто немаш обале зелене и меке..

као на свету све остале реке.

Зашто у теби риба не може да се лови,

или да плови неки пароброд нови.

 

О реко, дубока два прста,

тако ти имена и песка,

зашто твоја површина на сунцу не бљеска,

већ си потонула у себе.

Зашто не дигнеш главу, заталасај се мутно,

да саградимо хидроцентралу..

 

Зашто се правиш луда и имитираш мртву стражу,

обале испљускај,

дозволи да направимо плажу,

кабине и одељења за масажу.

И да се купамо летос, ми грађани града,

ми што смо осуђени

да ти праштамо целога живота.

Како те није срамота!

 

Наставиш ли овако пропала си скроз,

најбоље ће бити да се бациш…

Зато ме послушај,

остави се малограђанштине и застареле тезе,

прихвати се ове моје песничке идеје,

ако мислиш да те и даље лесковачко сунце греје.

 

Раде Јовић

Лесковац 1961.

Advertisements

Чувени тајни агент – Лесковчанка Вера Пешић

vera-pesic-480x320

„Вера Пешић рођена је 1919. године у Сијаринској бањи. У Лесковцу је одрасла, завшила школу и удала се за полицијског писара. Била је чувена по својој лепоти и звали су је Лесковачка лепотица.

После развода од првог супруга она одлази у Београд где упознаје официра КОС-а (Контраобавештајне службе) Југословенске краљевске армије мајора Славка Радовића који је после успешно завршеног курса за обавештајце прима у службу.

Њен задатак био је да уђе у мрежу шпијуна британске, француске и немачке обавештајне службе које су плеле своје мреже у Београду.

Вера је пленила својом лепотом и играњем валцера тако да је посећивала најпрестижније забаве и хотеле где је упознавала своје шпијунске мете. Своје жртве је варала тако што се издавала да ради у Генералштабу Војске па су њене мете у ствари покушавали њу да заведу како би добили доушника, при томе трошећи велике своте новца на њу. Вера је тако упознала и немачког обавештајног официра у Београду, извесног Крауса, који је успео да је увуче у двоструку шпијунажу и преко ње оствари контакт са четничким вођом Костом Пећанцем. Када је рат већ био известан, Вера је ухапшена као немачки шпијун и протерана у Лебане да тамо лежи у затвору, али је успела да то избегне и врати се у Сијаринску Бању код мајке.

После капитулације Југославије код куће је налази Краус и враћа је у Београд где јој даје посао у тзв. Шестом одељењу полиције које је радило на сузбијању комуниста, али и праћењу рада страних мисија код четника. Њена задужења посебно су се односила на лесковачки и нишки округ које је добро познавала. Године 1942. разоткрила је сарадњу четника са Британцима што је довело до тога да локални четнички вођа у Пожаревцу Милан Калабић после мучења буде стрељан.

feljton-Vera-Pesic-188x300

У Лесковцу се срела са Миливојем Перовићем, чланом штаба првог јужноморавског одреда, својим школским пријатељем кога је покушала да наговори да пређе на страну четника. Више пута се састајала са партизанским вођама међу којима је и Стојан Љубић.
Са друге стране и партизани су покушавали да од ње дознају шта спремају четници и Немци. Лета 1943. године долази у Горњу Јабланицу да прикупи податке о деловању страних мисија на овом простору. Ту је у заседи септембра заједно са три СС војника Шиптара хватају четници Владимира Јанковића, осуђују је за сарадњу са комунистима и Гестапом, али захваљујући својим везама (за њу се интересовао немачки заповедник Србије генерал Паул Бадлер) успела је да избегне стрељачки вод.
Она је остала међу четницима где се је користећи лепоту и вештину приближила четничком команданту мајору Радиславу Ђурићу. Верино присуство код четника је изазвало незадовољство тако да су спремили пуч којим би уклонили мајора и њу. Мајор је сазнао за пуч и похапсио официре пучисте и осудио их на смрт. Међутим, на сам дан извршења дошли су четници из главног четничког штаба који су опколили Сијаринску Бању и ухапсили мајора Ђурића. Вера је покушала да са мајком да бежи, али је ухваћена и обе су стрељане 18. маја 1944. године. Вера је имала 25 година и последње што је тражила је да јој меци не нагрде лице.“

 

ПРЕДМЕТИ ЗА ИГРУ ИЗ АРХЕОЛОШКИХ ЗБИРКИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ЛЕСКОВЦУ

Књиге не могу да науче оно што играчке могу да улију у дете; народи који имају више играчака су они који имају више индивидуалности, идеализма и јунаштва и каквим се играчкама играју ваша деца, могуће је предвидети какви ће људи сутра бити.

Е. Сегуин

Играчке представљају средство којим се деца, али и одрасли, служе у игри. Oне су основни материјални чинилац игре које својим својствима утичу на њен ток и садржаје.

Прве играчке су се појавиле још у праисторији, када су наши преци почели да праве минијатурне копије оруђа и оружја. Они су своја стечена знања и вештине преносили на синове и ћерке. Синове су учили како да лове, пецају и опстају у свом окружењу, док су ћеркама од грања и прућа правили лутке и мале глинене посуде, како би научиле да кувају и да се брину о деци. Поред минијатурних посудица правили су фигурице животиња и људи, ритуалне предмете, звечке, точкове, алатке за предиво, жетоне разних облика и кугле. За израду играчака коришћени су природни материјали: дрво, глина, камен, трава и дрво, а касније олово и бронза.

Широм света се у музејима могу видети овакви предмети. Они су веома слични  предметима који су се користили у култне сврхе.

Проблематика препознавања играчака међу археолошким налазима је комплексна. То је процес који захтева свеобухватну анализу предмета. Прву фазу идентификације археолошких предмета као играчке чине опис и анализа. Утврђују се основне карактеристике предмета као што су: облик, димензије, боја и фактура. Веома је битно утврдити степен умешности којим су такви предмети израђивани. Анализира се симетричност и уједначеност дебљине зидова посудица. Посебна пажња се поклања уоченим неправилностима  и недостацима на посудама.

На крају, најважнији је контекст самих налаза, јер сами услови у којима су предмети нађени одређују њихову интерпретацију, односно да ли су коришћени као играчке ( световни контест) или у култне сврхе (култни контекст).

У Праисторијској збирци Народног музеја у Лесковцу преовладавају предмети–играчке од керамике, односно печене глине, што није случајно, јер глине има у изобиљу, лака је за обраду, чврста и отпорна након печења. Најзаступљеније су различите посудице висине 6–7 цм, а обликоване су по узору на посуђе из свакодневног живота. Неке од играчака су израђивала сама деца, што се може закључити по отисцима дечијих прстију.

2

Овај облик игре кроз прављење минијатурних посудица, осим забавне, има и развојну функцију. Израда керамичких посудица кроз игру пружа деци прилику да стекну спознају о ономе што ће им касније, када одрасту – бити од користи.

Минијатурне посуде               

1            

У збиркама су и други предмети коришћени за игру и забаву: астрагали, коцке, жетони, опеке са представом мице…

3

Астрагал 6. век

Астрагали су претече коцкица и појавиле су се још у праисторији, а открили су их сточарски народи. Они су користили мале правоугаоне кости зглоба овце и козе за игру. Те кости зову се астрагали, па се и прве коцкице називају-астрагали.

Астрагалима су се играли и деца и одрасли. Владари су бацањем астр-агала доносили одлуке, војници де-лили плен. Налажени су у различи-тим археолошким контекстима – у гробовима, насеобинама, пећинама и на светилиштима. Служили су и као амајлије и имали важну улогу у верским обредима старих народа. Свештеници су бацањем астрагала прорицали будућност. Постојале су посебне посуде од грнчарије и торбе у којима су астрагали чувани и ношени.

Игре астрагалима биле су омиљене у антици, средњем веку, а понегде се и данас играју (Грчка, Монголија).

4

Коцкице су израђиване од кости, керамике, али и других материјала. Ознаке на коцкицама, у облику „окаца“, изведене су пунктирањем. Поред упо-требе у играма на табли, употребљаване су и у ритуалним и магијским радњама. У антици, игре на табли биле су веома популарне, а захваљујући писаним изво-рима, позната су и њихова правила.

Играло се на столу или табли, а прибор се састојао од две коцке, жетона, пиона и шоље за мешање коцки пре њиховог бацања.

На територији данашње Србије игране је неколико игара – мице (Merellus), Игра најамника (Ludus latrunculorum), табла (Tabula) и 12 поена (XII Scripta), али и читав низ импровизованих игара.

5

Коцкица за игру, 24. век , Коцкица за игру, 6. век

6

Опека са цртежом мице

Мице су игра која је стара преко 3500 година и на готово идентичан начин се игра и данас. Најстарији пример ове игре потиче из египатског храма у Курни и датује се у 1400. години пре н.е. Табле за мице налажене су на локалитетима из римског периода широм Европе. Праву попула-рност ова игра стиче тек у средњем веку.

7

Жетони за игру 6. век

Табла има облик три уписана квадрата, чије су странице на средини пресечене линијама. На по-четку игре, играчи имају по девет жетона које наи-зменично постављају на табли, и то на местима где се линије секу са страницама квадрата. Ако играч формира низ од три жетона један до другог, има право да избаци један противников жетон. Играчи су наизменично стављали један по један жетон, онемогућавајући при том један другог да формира низ од три жетона.

Жетони се могу по-мерати само на суседно поље, уко-лико је оно слободно. Уколико играч остане на три жетона, или без простора за померање прео-сталих жетона – изгубио је. Победник је онај ко избаци све жетоне противника.

8 

Игре жетонима, округлим, пљо-снатим плочицама, налик дугмету, биле су омиљена забава деце. Имали су једну, или, чешће, две рупице по средини, кроз које се провлачио двоструки, на крајевима везан кaнап. Његовим брзим завр-тајима и наглим затезањем – округла плочица се окретала и производила звук. Ова једноставна играчка потиче из најстаријих времена. Жетони у збиркама музеја у Лесковцу припадају периодима од праисторије до средњег века.

Поред ових, у збиркама се налази и велики број округлих керамичких плочица без рупа, које упућују на игре игране по одређеној уцртаној или урезаној шеми. О изгледу шема и табли за игру, као и о правилима по којима се играло у праисторији нема података, јер праисторијске заједнице нису оставиле писане трагове.

Кроз историју, игре и играчке нам показују своју вишеструку улогу. Поред забавне имају и едукативну улогу, развијају интелект и стимулишу креативност. Игру не можемо изоловати као самосталну делатност. У потпуности је повезана са животом и радом сваког члана друштва од праисторије до данашњих дана.

Археолози својим радом, документују сва запажања до којих су дошли, она се користе као документи прошлости како би се што верније приказао свакодневни живот наших предака. Зато, предмети почињу да живе и изван историјских оквира у којима су  настали.

 

 

Илустрације                                                                Владимир Стојановић

Радмила Крстић- кустос                                                   кустос археолог

„Спаринг маратон“ лесковачких нинђи који траје и до 7 часова је јединствени догађај у Србији

21558857_1717679898243196_368507171570308407_n

Нинђуцу клуб Буђинкан Лесковац овог викенда организује пети пут заредом „Рандори маратон“, што у преводу значи маратонски спаринг семинар. На овом семинару ће учесници имати прилике да ураде симулације борбе (спаринг) у трајању од 5-7 часова, што значи да на једном семинару сваки учесник одради у просеку око 90 рунди од 3 минута, што је заиста импресивно и представља велики изазов за психофизичку кондицију једног борца. Интересантну чињеницу представља разноврсност спаринга, који се дели на 6 тематских целина, односно ударачки спаринг, рвање, партерна борба, комбинована борба (ММА), спаринг ножем и спаринг штапом дужине 1м.

Редовни учесници Лесковачког „Спаринг маратона“, који је иначе јединствени догађај у нашој земљи, осим локалних Лесковчана (које чине нинђе, џудисти,  каратисти, чак и припадници полиције и специјалних јединица) су чланови борилачких клубова различитих вештина из градова широм Србије (Београд, Краљево, Ваљево) али и из Македоније.

Први догађај овакве врсте одржан је 2013. године, на Дубочицином стадиону, и одржавао се сваке године на јесен, те ће ове године бити одржан  у недељу 08. октобра, у просторијама сале ММА Gym, у улици Краља Петра I, број 13, са почетком у 10:00 часова. Спаринг је отворен за публику.

Више информација на Фејсбук догађају Рандори маратон.

15094303_1384368118241044_6213413808177442349_n

Фотографија са прошлогодишњег семинара

Статуа „Девојчица са ланетом“ у Градском парку и вајар Стојадин Цветковић

Статуа_девојчице_са_ланетом (1)

Статуа „Девојчица са ланетом“, која се налази у Градском парку у центру Лесковца, подигнута је 25. новембра у част двадесетогодишњице Савеза пионира, који је основан децембра 1942. године, током рата.

Првобитно је стајала на месту испред данашњег Дома Синдиката (с тим што постоје индиције да се некада налазила у Вучју), међутим, по изградњи зграде, статуа је померена на данашње место, где се некада налазио хотел Плуг.

9235090

Аутор статуе је академски вајар Стојадин Цветковић. Стојадин Цветковић је рођен у Белановцу, дипломирао је на Академији уметности у Београду 1958. године, где је имао и прву самосталну изложбу 1952. године, док је у Мађарској први пут самостално излагао 1998. године у Галерији Киш. Шетајући улицама Београда, Лесковца и Белановца можете се сусрести са његовим уметничким делима . Уметников узор је вајар Иван Мештровић, а његова најважнија инспирација је сам човек, који је задужен за стварање правде, мира и слоге.

Почетак бокса у Лесковцу

После окупације Лесковца, боксери СК „Борац“, окупљали су се ради тренинга у кафани „Баба Милкић“. Тренинзима је руководио Константин Младеновић, познатији као „Дина Зуцкић“, који је у то време већ имао солидно боксерско знање.

Током 1941. године боксери „Борца“ су углавном вежбали и учили технику ове спортске вештине, с тим што су, повремено, организовали међусобне појединачне мечеве. Већ 1942. године боксери овог клуба полако излазе из анонимности и чешће организују егзибиционе мечеве својих чланова. Те мечеве „Борац“ је одржавао на игралишту СК „Момчило“ и на бини хотела „Костић“.

20170927_095702

У 1943. години, поред осталих, бележимо гостовање боксерске дружине „Србозар“. О овом гостовању окупацијска штампа из августа 1943. пише:

„Боксерска дружина „Србозар“ приредила је неколико бокс-мечева по унутрашњости. Сав приход ишао је у корист Фонда генерала Недића за радничку децу…

Дружина „Србозар“ најпре је гостовала 5. августа у Крушевцу… После тога дружина „Србозар“ боксовала је 10. августа у Лесковцу са тамошњим одабраним боксерима, које је победила резултатом 6:2. Боксери „Србозара“ приказали су све лепоте бокса и одушевили публику. Трајковић је победио нокаутом. Протић је присилио свог противника на предају. Николић је изгубио на поене. Најлепша и најузбудљивија борба била је између Радуловића („Србозар“) и наде Лесковца Динета, званог „Џин“ у којој је Радуловић победио на поене… судија је био Аца Тадић.“

До ослобођења Лесковца 11. октобра 1944. године, када је престао да постоји, „Борац“ је имао још десетак мечева. Последњи меч одржан је 12. јула 1944. године, када су боксери „Борца“ учествовали на приредби ондашњег СК „Момчила“, поводом клупске славе овог клуба – Петровдан.

Драгомир Милосављевић – Странац

Сећање на одличан предлог за ревитализацију зграде Округли павиљон у Лесковцу

01

Подсетимо се идеје Срђана Димитријевића коју је формализовала Драгана Павловић, између осталог, на друштвеним мрежама пре 2 године као решење за проблем Округлог павиљона у Лесковцу, једну од две грађевине у свету коју караткерише облик и конструкција, а која је једно време била намењена рушењу, док се сада налази у приватном власништву.

22053031_1922596868003501_330364259_n

„Идеју Срђана Димитријевића о креативној економији формализовала сам кроз идејни пројекат. Захваљујем се арх Драгани Лазић арх Гордани Митић које су с пуно ентузијазма урадиле презентацију (компјутерску обраду и 3Д анимацију)!

Концепт решења састоји се у формирању интерактивног и мултифункционалног амбивалентног простора, који би одговарао потребама садашњих становника, уз поштовање наслеђених егзистенцијалних вредности, а у складу са временом у коме живимо (синхроничност дешавања).

22014740_1922596854670169_1107707614_n

Намера ми је била да простор Округлог павиљона сајма представи идентитет нашег града и региона, да буде град у граду, свакодневни сајам креативности људи који живе на овом простору.
Простор је амбивалентна, ланчана веза различитих функција и делатности, као што су трговина, услуга, култура, уметност (терцијарна и квартарна делатност истовремено).

22016208_1922596881336833_998315593_n

У приземљу је лавиринтски простор од стаклених витрина (има их око 250) у којима су изложени артефакти и нематеријална добра кроз идеје и предлоге креативних људи нашег региона. Ови простори изненађења, у којима удобно седите испијајући омиљено пиће, у константој су вези са референтном тачком (централним кружним пултом) зракастим поплочањем пода.
На галерији је услужни информационо-креативни центар симетрично подељен светлећим рекламним панелима на 20 канцеларија.

22016498_1922596911336830_1158009166_n

У овом простору, који представља идентитет града, перципира се најважнија витална карактеристика урбаног, а то је акумилација: не само људи, артефаката, средстава за комуницирање (реклама, биоскоп…), већ пре свега акумулација идеја и информација, које геометријском прогресијом радјају нове идеје и информације.
Присутна је и меморија (овај објекат носи сећање на пар деценија једног Лесковца ван простора и времена), као и монументалност (сама грађевина је друга у свету по својој специфицној форми – хиперболични параболоид).

Задатак нас архитеката је да добро покренемо процес, остало ће урадити време.“

21984078_1922596908003497_552857266_n

Легенда о лепој Бунки по којој је село Горњи Буниброд добило име

„Име села Горњег Буниброда је сложеница чији је завршни део чист хидроним. Овај део имена села оправдава легенду о имену села. По тој легенди, село је ово име добило за време Турака. Наиме, у Горњем Буниброду живео је његов господар – Турчин. На Туловској реци у то време нигде није било ћуприја, па се са једне обале на другу прелазило преко греде која је премошћавала речно корито. Таква једна греда премошћавала је Туловску реку на оном месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде у правцу Бадинца.

21654144

Једног дана ишла је из села була бунибродског господара. Туловска река је била надошла, а греда услед кише влажна и клизава. Када је була прелазила преко реке по овој клизавој греди, оклизнула се и пала у таласе набујале реке, који су је зачас покрили, па се тако утопила. Тада се село назвало Булин Брод, што се касније слило у једну реч – Буниброд. Ову легенду је у једном свом необјављеном раду забележила Радмила Пешић, наставница из Горњег Буниброда, али се она може чути и од многих других Буниброђана. Мени је саопштио Василије-Циле Пешић.

ОД Славише Пешића сам чуо другу варијанту ове легенде. По њој је у Буниброду за време Турака живела девојка изванредне лепоте по имену Бунка (вероватно скраћеница од Добрунка). Бунка се допала неком Турчину који је хтео да је одведе у свој харем и помуслимани. Бунка ово није желела. Једног дана Турци су је видели у пољу и појурили за њом да је ухвате и силом поведу. Видећи да је у опасности, Бунка је појурила пољем не би ли умакла од гонилаца. Бежећи, дошла је до набујале Туловске реке и бацила се у њене хировите таласе. Турци су мислили да ће се утопити, али је она имала толико снаге да победи таласе, и пређе на другу обалу, и да настави да бежи. Прогонитељи нису имали храбрости да препливају реку па су остали на обали, а Бунка им је умакла. По имену ове девојке Бунка, настало је и име села на обалама Туловске реке – Бунин Брод или касније Буниброд.“

Јован В. Јовановић

Међународна сарадња археолога приликом истраживања праисторије Лесковачке котлине

Pusta Reka Project (6) Topographic Survey

У периоду од 28. августа до 22. септембра, у Лесковачкој котлини врши се систематско археолошко рекогносцирање регистрованих локалитета и потенцијално откривање нових налазишта из периода млађег каменог доба из праисторије.

Pusta Reka Project (2) Intensive Survey

Истраживања се спроводе у оквиру пројекта „Пуста река 2017.“ на челу са Институтом за оријенталну и европску археологију из Беча (ОРЕА) са Бечке Академије Наука, на челу са др Барбаром Хорејс и међународном екипом археолога, географа и геофизичара, а у сарадњи са Археолошким Институтом из Београда, испред којег је ангажован др Александар Булатовић и Народним музејем из Лесковца, одакле је ангажован археолог Владимир Стевановић.

Pusta Reka Project (1) Team

Циљ овогодишњих археолошких истраживања је систематизовање археолошких налаза са одређених локалитета, скенирање терена и откривање евентуалних праисторијских насеља из наведеног периода, што би у овом случају представљало базу за археолошка истраживања већег обима. Циљани период истраживања је најстарији период насељавања лесковачке котлине, односно средњи неолит (6200-5700 г.п.н.е.).

Pusta Reka Project (7) Geographers Drilling

Утицај зелених површина у граду на ваздух, климу и живот грађана

Зеленило у граду и његовој околини има многоструки значај. Биљке на зеленим површинама, својим обликом, грађом и животним особинама, представљају незаменљиве елементе природе, који доприносе мелиорацији животне средине у најширем смислу речи. Зелене површине града позитивно утичу на околину деловањем на микроклимат, тако што смањују високе температуре ваздуха, повећавају степен влажности, регулишу јачину ветра, пречишћавају ваздух, смањују и ублажавају јачину градског шума…

1200px-HisarSeverLeskovac

Зеленило и микроклима насеља

Многобројна истраживања из области медицине показују да се комфор човека пре свега заснива на одређеној температури и влажности ваздуха. Под оптималним се подразумевају следеће вредности: температура најповољнија за рад 15-20°Ц, температура најповољнија за процес дисања 18-20°Ц, температура такозване зоне комфора 16-21°Ц.

Познато је да климу насеља карактерише увећање дневне и годишње амплитуде температуре ваздуха. Ваздух у граду лети је у просеку 2-4°Ц топлији, а зими 1-3°Ц хладнији од оног око насеља. Релативна влажност ваздуха у граду је знатно нижа од влажности ваздуха у околини.

Конвективне ваздушне струје одводе у горње слојеве топлији и сувљи ваздух, заједно са честицама загађивача и гасовитим штетним састојцима, што проузрокује већу облачност над градом и представља основни разлог ниже загађености градског ваздуха током лета.

Биљке и сунце

Топлотни режим одређеног подручја зависи од укупне количине сунчевог зрачења и типа површине на коју ово зрачење пада. Током дана, сунчеву радијацију различите површине упијају у већој или мањој мери.

Највеће количине апсорбују асфалт, челик, кровови, зидови… због чега се и најбрже загревају. Међутим, као лоши изолатори, ови материјали се најбрже и хладе, отпуштајући топлоту у околни ваздух. Самим тим, температура ваздуха изнад оваквих површина већа је од температуре ваздуха изнад површина обраслих биљем.

Крошње дрвећа и жбуња најпре апсорбују део сунчеве радијације, а затим и стварају сенку у простору на коме се налазе. Ефикасност биљака зависи од густине крошње, величине листова, њиховог распореда у круни, густине садње, односно распореда биљака. Многобројна мерења температуре ваздуха на различитим висинама, над зеленим површинама и над голим асфалтним улицама и трговима, показују да осцилације у температури током различитих доба године или доба дана могу да буду значајно различите.

Машински (1962) у Москви утврђује да је у појединим случајевима температура ваздуха изнад парка лети за готово 7°Ц нижа од температуре изнад улице у суседству. Узевши у обзир велики број истраживања, може се закључити да просечно снижење температуре достиже вредност од 10 до 12%. Насупрот летњем периоду, биљке, нарочито листопадне, зими дају супротан ефекат.

hro-deda-ucenika_620x0

Већ је речено да је утицај зелених површина на температурни режим насеља увећан чињеницом да је ваздух изнад градова топлији него изнад његове околине (последњих година за ову појаву актуелан је појам врела острва – хеат исланд). То је нарочито изражено уколико се уз само насеље налазе шуме или било који тип приградских зелених површина. Физички закони налажу да топлији ваздух буде замењен хладнијим, свежијим ваздухом из околине.

На овај начин, зелене површине утичу на измену ваздушних маса, односно на пречишћавање градског ваздуха. Благотворно дејство биљака нарочито је изражено током периода без ветра.

Истраживања показују да и у безветреном периоду ваздух непрекидно струји од зелених масива ка градском језгру, брзином која се у просеку креће око 1 м/с. Овај лагани ветар расхлађује и проветрава и делове града без зеленила.

Снижавање температуре ваздуха изнад зелених површина, као што су парк шума или шума, веће је у односу на површине које су мале или биљкама сиромашне (сквер, дрворед). Дакле, позитивно дејство пропорционално је величини површине коју биљке заузимају.

Разлике у степену загревања површина пре свега су последица различитог степена одбијања сунчевог зрачења, односно коефицијента рефлексије или албеда.

Према истраживањима Калитине и Шелејховског, потврђено је да је албедо застртих површина релативно низак, због чега оне емитују велику количину топлоте: бетон – 8,5%, сиви малтер – 8,0%, опека – 10%, калдрма – 3,0%, туцаник – 2,5%. Топлотно зрачење зелених површина потпуно је другачије: бреза – 38%, глог – 37%, дивљи кестен – 51,5%, јасика – 61,5%.

Биљке су разврстане у четири категорије, према проценту пропуштања сунчевог зрачења у зависности од густине круне:

биљке врло густе круне (дивљи кестен, клен) – 0,83 до 0,86% пропуштеног зрачења

• биљке густе круне (платан, јаблан, лужњак) – 1,54 до 2,35% пропуштеног зрачења

• биљке средње густе круне (софора, бела врба, бели дуд, чемпрес) – 2,98 до 4,95% пропуштеног зрачења

• биљке ретке круне (каталпа, карагана) – 7,76 до 9,00% пропуштеног зрачења.

Биљке и влажност ваздуха

У неповољне микроклиматске услове градова свакако спада и ниска релативна влажност ваздуха. Биљке путем евапотранспирације ублажавају летње температуре, увећавањем релативне влажности ваздуха. Просечно, одрасло стабло, средње висине, може транспирацијом избацити до 400 литара воде на дан, под условом да у земљишту има довољно влаге. Испитивања влажности ваздуха на различитим локацијама показују да се проценат релативне влажности смањује са смањењем величине биљака и површине под биљкама.

У истом тренутку, релативна влажност ваздуха над градским неозелењеним површинама мања је и за 36% од влажности у шуми. На градском тргу влажност је за 27% мања од влажности ваздуха изнад булевара. Домаћа истраживања показују да је у извесним случајевима влажност ваздуха изнад травњака око 12% већа него над плочником, али се ова разлика смањује на висини од 1,5 м.

Увећање релативне влажности ваздуха осећа се на одређеном растојању од зелене површине. Тонев (1950) наводи резултате мерења која показују да појас дрвећа и жбуња увећава влажност око 8% на растојању од 600 м у умереним климатским условима. Друга мерења показују да се утицај биљака у овом погледу осећа приближно до растојања које је 10 до 12 пута веће од висине појаса зеленила. Утврђено је да повећање релативне влажности ваздуха од 15% човек осећа као снижење температуре од 2,8 до 3,8°Ц. Ова разлика, иако на први поглед незнатна, веома је значајна.

SAMSUNG DIGITAL CAMERA

Биљке и ветар

Кретање ваздуха може деловати на човека позитивно и негативно. Истраживања указују да се човек осећа најпријатније при ветру чија је брзина од 0,5 до 3м/с. У летњем периоду овај ветар расхлађује организам, чак и када се ради о релативно топлом струјању. Јак ветар представља сметњу, отежава дисање и изазива повећано испаравање.

Биљке зелених површина, пре свега дрвеће и жбуње, имају позитиван утицај на умањивање снаге и брзине ветрова. Често се појасеви зеленила постављају са циљем да ублаже снагу ветра (ветрозаштитни појасеви).

Када је дрвеће и жбуње груписано у густ зелени масив, па чак и када се ради о појединачним стаблима, заштита од ветра може да буде веома значајна. Избор врста дрвећа и жбуња зависи и од густине крошње. Под овим се подразумева не само пропустљивост једне биљке, већ и укупна пропустљивост читавог биљног појаса. Најефикаснији су појасеви чији је степен пропустљивости 30 до 40%, док се у САД оптималним сматрају појасеви пропустљивости 50 до 60%. Зимске ветрове боље редукују четинарске врсте, док суве, летње ветрове боље редукују лишћари.

Смањење брзине ветра зависи и од висине дрвећа. Уочено је да се ефикасна заштита постиже до растојања које је једнако петострукој висини појаса, као и да брзина ветра постаје једнака првобитној на растојању од 15 до 20 висина појаса.

Утицај зеленила на састав ваздуха

Опште је познато да биљке повећавају количину кисеоника у ваздуху, истовремено смањујући садржај угљен-диоксида у њему. Један хектар шуме троши на час око 8 кг ЦО2, а исту количину издахне за 1 сат приближно 200 људи. Показало се да поједине врсте дрвећа врло различито учествују у процесима размене гасова. Ако се ефикасност јеле изрази са 100 релативних поена, поједине врсте показују следеће вредности: тиса 118, борови 164, крупнолисна липа 450, берлинска топола 691.

Биљке и аерозагађење

Отпадни гасови и честице загађују атмосферу ужег или ширег подручја, у мањем или већем степе ну, понекад са критичним последицама. Смртоносна магла у Лијежу (Белгија) изазвала је стотину смртних случајева током 1930. године, због нагомилавања загађивача из околне индустрије. Једна од индустријски најразвијенијих области САД-а, 1948. године била је готово потпуно опустела. Највећи број радника данима није долазио на посао због огромног аерозагађења, а неколико десетина људи је преминуло. Лондонска магла, децембра 1952. године, усмртила је око 4.000 људи за само две недеље.

Ширење загађивача око извора загађења зависи од многих елемената: врсте и јачине ветра, положаја загађивача, квалитета честица, карактера заштитне зоне итд. Са повећавањем удаљености од извора, смањује се количина загађујућих честица у ваздуху.

Различите врсте биљака задржавају различите количине честица на лишћу и гранама. Испитивања показују да четинари на иглицама задрже и до 30 пута веће количине честица од појединих лишћарских врста. Осим тога, постоји одређена закономерност у садржају загађивача под крунама дрвећа, зависна од годишњег доба.

Највеће смањење садржаја честица осећа се у септембру (38%), а најмање у мају (око 20%). Током целог вегетационог периода, просечан садржај загађујућих елемената у ваздуху је за 42% мањи него у околини. Санитарни значај дрвећа у сакупљању честица веома је значајан у зимском периоду. Крошње дрвећа и без листова задржавају загађиваче у већем броју (просечно 37% од њихове укупне количине у ваздуху).

На основу истраживања, израчунато је да током једног вегетационог периода одрасли примерци дрвећа и жбуња могу да задрже следеће количине механичких честица: брест – 28 кг механичких честица по вегетационом периоду, жалосна врба – 38 кг, дивљи кестен 16 кг, млеч – 28 кг, јавор – 33 кг, канадска топола – 34 кг, лигуструм – 0,3 кг, златна рибизла – 0,5 кг.

Акумулација честица загађивача на листовима дрвећа и жбуња утолико је значајнија уколико су зелене површине веће.

Биљке располажу извесним механизмима којима се штите од деловања загађујућих елемената. Испитивања говоре да већина биљака може да поднесе, без видљивих оштећења, количину талога од 0,75 до 1,50 г/м²/дан, посебно ако киша спира већину наталожених честица, током краћег периода. Сличне закључке износе и истраживачи загађивања оловом. И поред изразито високе концентрације олова на листовима биљака дуж путева, нема за сада извештаја о њиховим видљивим оштећењима.

Биљке филтрирају ваздух и помоћу такозваног вертикалног пречишћавања ваздуха. Влажнији и хладнији ваздух изнад зелених површина континуирано замењује ваздух над отвореним простором, односећи навише са собом гасовито загађење.

Избор биљака зависи од локалних услова, а неке од најотпорнијих врста код нас су: Аилантхус гландулоса, Целтис аустралис, Ацер рубрум, Целтис оцциденталис, Цорнус мас, Цорyлус цолурна, Платанус сп., Робиниа псеудоацациа, Јуниперус сп., Qуерцус робур, Роса цанина, Хедера хелиx, Тхуја оцциденталис, Југланс нигра, Ацер платаноидес…

У условима високе аерозагађености корисно је: садити заштитне појасеве управно на правац доминантног ветра; комбиновати отпорне биљке и биљке ретке круне са биљкама густе и компактне круне; концентрисати саднице што ближе извору загађења; формирати што шире појасеве, односно што веће зелене површине.

Биљке и јонизација ваздуха

Ваздух, осим што садржи молекуле различитих гасова и водене паре, у свом саставу има и већу или мању количину јона. Биоклиматско деловање јонизованог ваздуха изучавано је нарочито са гледишта њиховог утицаја на човеков организам, односно утицаја јонизације на људску физиологију. Већина истраживача закључује да лаки јони изразито благотворно утичу на ефикасније усвајање кисеоника и повећавање одбрамбених способности организма. Осим тога, у присуству негативних јона, ефикасније се одвија размена материја у организму.

Утврђено је да је јонизација гасова у ваздуху знатно појачана у простору изнад шума и осталих типова зелених површина. Појачана јонизација кисеоника изнад шума објашњава се дејством лакоиспарљивих супстанци (какав је терпентин), које лебде у ваздуху изнад биљака и, уз деловање, ултраљубичастог зрачења изнад шума, утичу на интензивније јонизовање кисеоника. У шуми је, током различитих мерења, утврђено до 2.500 лаких јона кисеоника у једном кубном центиметру ваздуха, док их истовремено, у затвореном простору који дуго није проветраван, обично буде стотинак па чак и мање.

Утицај биљака у шумама и зеленим површинама на број лаких и тешких јона кисеоника, као и на однос између јона различитог наелектрисања, проучаван је на различите начине. Утврђено је да ваздух изнад приградских насеља и зелених површина има знатно више лаких јона и да се однос између позитивних и негативних јона креће најчешће око оптималне вредности од 1,0.

У шуми поред Кијева утврђено је у 1 цм³ ваздуха 1.020 до 1.390 лаких јона. У околини Санкт Петербурга лаких јона било је у износу од 701, у стамбеној четврти Кијева 930, а у рејону једне фабрике 314 у једном кубном центиметру.

Мерењима у Кијеву утврђено је да у 1 цм³ ваздуха изнад неозелењеног дворишта има 499 лаких јона, у озелењеном дворишту 1.014, а у оближњем парку 1.178.

Наведена истраживања показала су и да производња јона варира од врсте до врсте биљака. Највећи утицај на стварање лаких јона у ваздуху имају Пинус силвестрис – 80%, Бетула нана – 64%, Сорбус ауцупариа – 49%… Ниску ефикасност имају Цратегус оxyацантха – 12%, Тилиа парвифолиа – 8%…

leskovac-1

Уништавање микроорганизама

Још 1982. године утврђено је да многи биљни организми стварају и емитују у околину честице које уништавају поједине штетне микроорганизме. Ове честице лебде у ваздуху или се таложе. Назив – фитонциди – добиле су због својих бактерицидних својстава. Једну врсту бактерија фитонциди уништавају, а друге спречавају у развоју.

Различите врсте имају различиту способност продукције фитонцида: Ацер палтаноидес – уништава 12 бактерија у минути, у ваздуху изнад биљке, Ацер татарицум – 20, Бетула веруцоса – 22, Царпинус бетулус – 7, Таxус баццата – 6, Југланс региа – 18, Лаурус нобилис – 15, Цедрус атлантица – 3, Популус алба – 25, Рибес нигрум – 10…

Осим ових врста, високу фитонцидну активност показале су и: Лариx еуропаеа, Абиес цонцолор, Пинус еxцелса, Таxодиум дистицум, Платанус ориенталис, Тхуја гигантеа, Цорнус мас, Цратегус моногyна, Аесцулус хиппоцастанум…

Фитонцидно деловање белог бора утврђено је мерењем укупног броја бактерија и патогених гљива у 1 м³ ваздуха изнад борове шуме. У овом простору издвојено је 170 бактерија и 564 гљиве (споре). У истој запремини ваздуха, изнад брезове шуме, било је преко 1.800 бактерија и огроман број патогених гљива.

Поједине биљке из групе цветних и травних врста делују погубно на бактерије и гљиве: нарциси, тагетес, циније…

Ефикасност фитонцидног деловања биљака никада није толико велика да би неутралисала претерану загађеност средине. Коришћење ових биљака само је један од драгоцених метода за оздрављење човекове средине, не једини и не најважнији.

Пречишћавање ваздуха у просторијама

Истраживања у Америци која се односе на собно биље и њихову улогу у пречишћавање ваздуха, укључују податке везане за отрове који се срећу у затвореном простору, као што су бензол, формалдехид и трихлоретилен.

Извори загађења бензолом могу бити: мастило, боје, пластике, детерџенти, дувански дим, бензин, синтетичка влакна…

Извори загађења формалдехидом: лепак за паркет, пур-пена, кесе, подлога тепиха, природни гас, керозин, дувански дим… Извори загађења трихлоретиленом: мастило за штампач, средства за суво чишћење, лакови…

Ефекти које ови загађујући елементи изазивају код човека су: надражаји коже и очију, вртоглавица, малаксалост, мучнина, главобоља, дрхтање, губитак апетита, болест крвног система, алергијски дерматитис, астма…

Марија Живановић

дипл. пејзажни архитекта

Преузето са сајта Блиц.рс