Прва школа спорта за децу у Лесковцу „Школица спорта Здравко“

10685593_1551599951782189_6210504861748402475_n

Школица спорта Здравко је основана априла 2014. године у Лесковцу од стране Марка Стојановића, дипломираног професора физичке културе. Ова школа спорта је у Лесковцу била једина организација у граду која омогућава деци од 4-10 година да се упознају са свим спортовима, док при томе стичу  правилан телесни развој кроз различите видове спортских активности, као и развој моторичких и интелектуалних способности.

11015831_1551609121781272_4375218770325804072_n

Деца се од малих ногу уче одговорности, дисциплини као и спортском духу. Кроз упознавање са широким дијапазоном спортова у Школици спорта Здравко, деца се постепено од стране стручног лица усмеравају ка свом идеалном спорту, односно оном спорту који најбоље одговара њиховој конституцији, интересовањима и другим предиспозицијама.

11039820_1551597901782394_940500671949208887_n

Осим активности унутар сале, Школица спорта Здравко врши и активности на отвореном у шта спадају пешачко-планинарске туре и едукативни излети приликом којих се обилазе и културно историјски споменици.

Захваљујући одличним резултатима и великом интересовању код деце, Школица спорта Здравко касније инспирише и оснивања других школа псорта у Лесковцу. Ове године Школица спорта Здравко прославила је свој 2. рођендан у  одличној атмосфери.

12985566_1705180423090807_6892124692319470035_n

Желимо им да се млади Лесковчани још дуго играју и усавршавају у спорту у овој школи и да настављају да инспиришу друге као и до сада.

11108332_1598946530380864_61994076424506130_n

 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Вечерас почиње 18. Балканска смотра младих стрип аутора у Лесковцу

Вечерас, 24. 06. 2016. године у 20:00 часова у галерији Лесковачког културног центра биће свечано отворена 18. по реду Балканска смотра младих стрип аутора. Организатори смотре су испред Лесковачке школе стрипа „Никола Митровић Кокан“, Марко Стојановић, Милош Цветковић и Иван Стојановић, суорганизатор је Лесковачки културни центар, док је град Лесковац финансијски подржао ову манифестацију.

На овогодишњој смотри ће своје радове у Лесковцу изложити 2.326 учесника из 42 земље из читавог света, што представља својеврстан рекорд броја излагача међу свим светским фестивалима стрипа.

13516417_947764845336963_893536049337229092_n

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Којој епархији је припадао лесковачки крај у првој половини 19. века?

odzaklija-sepija

Положај српског народа у Турској у првој половини 19. века ни по чему се није разликовао од положаја осталих хришћана. Све до Хатихумајуна[1] (1856) хришћани су сматрани за категорију потчињеног становништва, која се по свему морала разликовати од муслимана.[2] Дискриминација хришћана била је приметна и у граду и на селу, па тако хришћани нису могли да се баве свим занатима, а њихове куће нису смеле бити лепше, веће и боље у односу на куће муслимана. У варошима је хришћанско становништво живело у махалама на периферији, а била је забрањена изградња цркви, манастира и употреба црквених звона. Излазак хришћана ван њихових насеља није био слободан. Уколико би хришћанин ишао ван свог села, морао је поседовати путну исправу-тескеру.[3] Раја је била у обавези да на путу пропусти сваког Турчина, није смела у јавности да носи оружје, а ношење феса била је привилегија муслимана.

1743668_1408000436116597_410265112_n

Све до ослобођења југоисточне Србије 1878. године на територији Нишког пашалука[4] постојале су две епархије, Нишка и Нишавска. Постојање ових епархија било је од великог значаја за хришћане. После губитка независности у 15. веку, црква је била једина организација која је могла да уједини српски народ. Православни храмови у Лесковцу и околини били су једина места где су Срби могли да образује младе нараштаје. Поред тога, свештенство и монаштво били су једини чувари српске средњовековне традиције и културе.

378569_266401826758045_618513720_n

До краја 18. века Нишка епархија налазила се у саставу обновљене Пећке патријаршије, а после 1766. године дошла је под јурисдикцију Цариградске патријаршије.[5] Због снажног притиска који је долазио из Цариграда на епископско место у Нишу, у првој половини 19.  века, били су владике из фанариотских[6] кругова или барем присталице истих. У време Првог (1804-1813) и Другог српског устанка (1815), а и касније, Нишка епархија простирала се на управним територијама Нишког и Лесковачког пашалука. Граничила се са Београдском, Рашко-Призренском, Скопљанском, Нишавском и Видинском епархијом. На северу допирала је до Западне Мораве и Параћина, на западу до Копаоника, на југу до Грделичке клисуре, а на истоку до Беле Паланке.[7] И поред јаког грчког притиска да се служба држи на грчком језику, у многим храмовима служба је била „словенска“. По прикључењу шест нахија Кнежевини Србији, северни делови Нишке епархије припали су Београдској митрополији. После мученичке смрти владике Мелентија 1821. године, Нишком епархијом управљали су Венедикт I, Данило, Јосиф, Григорије, Ћир Венедикт II, Ћир Нићифор, Јоаникије и Калиник.[8] Све поменуте владике биле су под утицајем фанариота и Цариградске патријаршије. Међутим, иако су били Грци, постојале су владике које су биле попустљиве према српској литургији. Такав је био владика Венедикт II.[9] Према подацима из прве половине 19. Века, Нишка епархија, без делова који су припали Београдској Митрополији, бројала је 6174 домова.[10]

13835_103201399697951_100000242732662_81650_3500564_n

И поред тешких услова и забране словенске литургије, српски народ је успео да очува „српски карактер“ манастира и цркви у Нишкој и Нишавској епархији. Коначним уједињењем и формирањем јединствене Нишке епархије ово питање било је завршено.

 

Мастер историчар Владимир Петковић

 

 

 

[1] Хатишериф или Хатихумајун је највиши турски државни декрет потписан од стране турског султана.

[2] Владимир Стојанчевић, Јужнословенски народи у oсманском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд 1971, 69.

[3] Исто.

[4] После укидања Лесковачког пашалука у периоду 1840-1844. године Лесковац са околином био је припојен Нишком пашалуку.

[5] Борислава Лилић, Југоисточна Србија (1804-1878), књига прва, Београд 2002, 166.

[6] Фанариоти су били хришћански становници цариградске четврти Фанар који су били хеленски орјентисани. Углавном су то била свештена лица и трговци, а велику подршку уживали су од васељенског-цариградског патријарха.

[7] Историја Ниша од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, књ. 1, 277.

[8] Борислава Лилић,  Југоисточна Србија (1804-1878), књига прва, 167.

[9] Јован Хаџи Васиљевић, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Београд 1928, 47- 48.

[10] Борислава Лилић, Југоисточна Србија (1804-1878), књига прва, 167.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Како можемо корисно искористити викенд у Лесковцу када пада киша?

rainy_day_wallpaper_2

Киша. А имамо слободан викенд који желимо да искористимо за нешто друго осим гледања у ТВ или интернета. Често грађанима Лесковца пада на памет да у нашем граду нема ничег занимљивог што би могло да се ради и када не пада киша, а камоли по невремену. Ако пратите наше чланке, могли сте да видите предлоге које дајемо за леп и здрав провод у току дана, без икаквих трошкова, с обзиром на то да је на југу чест изговор за срећан живот недостатак новца. И овог пута спремили смо вам пар предлога како можете креативно да искористите викенд ако су временски услови неодговарајући.

  1. Шетња Лесковцем по кишном дану. Киша има доста бенефита за наша плућа, али и за психу. Ако се кријемо и бежимо од кише, бићемо незадовољни и често несрећни. Међутим, ако кишу прихватимо као оно што она јесте, уситњени водопад са неба, можемо уживати у потпуности у њој. Обуците кабаницу или узмите кишобран и крените у шетњу градом. По киши никада нема гужве, град је потпуно миран, и уз ритам кише може релаксација је неизбежна. Прошетајте до парка 9 Југовића, до Спомен парка и само дишите. Источњаци верују да киша прочишћава прану, односно животну енергију у простору око нас, а осим тога киша и појачава мирис дрвећа и траве. Све ово има изузетне бенефите за наше физичко и ментално здравље, те уколико се опустимо и научимо да уживамо у кишном дану, почеће да нам недостаје када је велика врућина.

healthy-tips-for-a-rainy-day-2

2. Пливање или роњење у базенима у С.Р.Ц. Дубочица. Наши базени су свима приступачни, а Лесковац је површински мали град, тако да је свима доступан одлазак на базен. Сакријмо се од мале воде (киша) тако што ћемо отићи у пуно воде – на базен. Ако не знате да пливате, увек можете да кренете да учите у средњем базену. Такође ту је и водени џогинг, који је јако здрав за зглобове и мишиће. Верујте нам на реч, пар сати проведених у базену, улепшаће вам цео дан.

3. Дружење са пријатељима. Било да вам одговара дружење у неком од кафића у граду, или у приватности вашег дома, увек је лепо састати се са пријатељима на чај, кафу или неки други напитак. Можете и направити сопствени филмски маратон уз кокице и добро друштво. Дан проведен са пријатељима у доброј атмосфери, никада није изгубљен дан.

149436-rain-rainy-day-wallpaper

4. Џогинг по киши. Уколико није превише хладно и нема јаког ветра, лагани џогинг по киши не може никако лоше утицаи на нас. Киша у овом случају може само да нам помогне да нам се отворе плића при трчању, као и да нас освежи док нам додирује лице. Можете трчати са кабаницом или без, избор је на вама. Битно је само да све време будете у покрету и да дотрчите до куће, након чега је потребно променити одећу и утоплити се.

5. Тренинг у некој од локалних теретана. Увек можемо да одемо до теретане и урадимо лагани а подужи тренинг. Када пада киша, мало губимо на динамичности, зато је препоручљиво да се уради лагани тренинг без журбе. Тренинг може садржати трчање на траци, вожња бицикла, истезање и фитнес тренинг или једноставни рад са теговима. Након тренинга у телу расте ниво хормона среће, те ћете се лепо осећати у току целога дана.

Girl under Rain

 

6.Биоскоп, позориште, свирке, журке. Нарочито викендом имамо овај вид дешавања у нашем граду, што је углавном резервисано за поподневне сате. Филм, представу или играње уз добру музику увек је добро решење за завршетак викенд дана.

7. Опуштање у сопственом дому. Уколико нисте тип који воли да излази по киши, увек се можете кући опустити уз топлу купку, лагану музику, добар филм или квалитетну књигу. Ово су све ствари које нам могу поправити расположење и улепшати дан.

Дали смо само неке од идеја шта све можемо радити у Лесковцу када пада киша. Надамо се да смо вам заголицали машту дали неке корисне предлоге. Поздрав од редакције Мој град Лесковац.

43_big

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Легенде о Власинском језеру

10505443_1087310557954748_6334982583014473696_n

Крава Ружа

„Легенда каже да је, једнога дана, крава Ружа пасла на малом полуострву заривеном у Власинско језеро. Занета пашом није ни приметила да се полуострво отцепило од обале и да је, ношено ветром према средини језера постало право острво. У сумрак, кад је њен газда, деда Живко, дошао на обалу да потера Ружу кући, никако није могао да је нађе. Тумарао је унаоколо, обилазио шибљаке и шумарке, узалуд дозивајући Ружу. Мрак се хватао брзо, са њим је деда Живко све више губио наду да це наћи своју мезимицу, па се у једном тренутку покуњен вратио кући……Али, ето чуда. Чим је свануло деда Живко је имао шта видети. Насред језера плутало је ново острво. На њему је пасла Ружа.“

12439043_1133167643369039_371120410553778469_n

                                                                 Водено чудовиште 

„Пре изградње језера, на том месту се налазио мочварни терен, који је био имитација непрегледне бујне ливаде у којој су нестајали власински коњи, говеда, овце, па чак и непријатељска војска. Тако је у првом Светском рату у Власинској тресави (сада језеру) за тили час у блату нестао цео један бугарски коњички пук. Овако мистично пропадање војске и стоке у Власинско блато (тресаву) било је повод за стварање легенде о необичном џиновском воденом чудовишту. Мит о том необичном воденом (језерском) чудовишту, коме је „одзвонило“ после изградње земљане бране 1954. године, каже да је језером царовало чудовиште које је личило на џиновског коња. Од када датира прича о овом воденом феномену – чудовишту, које се скрива у пространим тајанственим дубинама језера, не зна се. Зна се да су старији људи са „сигурношћу“ показивали и место где се налази ова авет. Прича се да је та водена неман излазила на живописне обале језера и уништавала добро неговане коње и крда говеда. Становници су предузимали чак и праве крсташке походе да униште неман.

12311069_1108426602509810_6916985372798659494_n

Звечке су окупљале народ у моменту када је, на пример, једна „воловодница“ (место за парење краве) нестала у чељустима блата. Двадесетак волова, који су безглаво у време парења јурили за кравом, прогутало је блато (Власинско језеро) као да их није ни било. Ово је додавало нове елементе овој мистериозној причи. Причало се да феноменална водена неман живи вековима ту, па се томе додавало још и да је залутала са друге планете, или ју је Бог послао да кажњава оне који му скриве. Ипак се највише веровало да је то нека џиновска праживотиња. Доказивало се да ова авет има чаробну моћ да хитро покупи стоку која пасе око језера, поједе је, тако подмири глад неколико дана мирује на дну језера. Прича о овом језерском чудовишту је остала само прича. После стварања чудновате земљане бране, језеро је преграђено. Прича се да је појављивање воденог чудовишта – воденог бика најављивало победе. Народно предање власинских махала каже да се водени бик неколико пута појављивао – и то увек када су Срби истеривали противнике са своје земље. Приликом ослобођења Србије од Турака појавио се водени бик. Рикао је уочи Првог и Другог светског рата тако снажно да се све тресло, а вода у оном језерцету као да је кључала избијајући са дна. Тада је стогодишњи старац Величко, до тада непокретан, ујутру изашао међу окупљене поред језера и рекао да је „ово добар знак и да је то бик најавио риком“.“

12717913_1158014984217638_253836486666334844_n

                                                         Неуништивост Власине

„Велико дванаестокилометарско Власинско језеро створено је изградњом тајанствене земљане бране. Тако је од ћудљивог Власинског блата изграђена нова туристичка атракција. Са изградњом језера овај живописни крај отворио се свету откривајући своје чари и лепоте. Власинско језеро изненађује својом лепотом, као и водом пријатном у летње дане за купање и околином погодном за одмор. Оно што је такође атрактивно, је као кристал, бистра река Власина. Она је извирала, а и сада чудновато извире, из Власинског језера. Иако је за ову, за грађевинаре чудновату земљану брану, уграђено 320.000 м3 земље да би се спречио одлив Власине и створило језеро, одмах иза бране васкрснула је нова река. Истина, мања је но пре преграђивања језера, истина је да је неколико метара корито реке Власине у виду неког поточића, али је одмах ниже око стотину метара опет права река. Власина није, дакле, река без извора, матице. Матица јој је блато. Извор је оно исто блато које је са свим тајанственостима било и пре језера. Власина се није дала уништити. Људи верују у ову њену феноменалну моћ. Она царује овом планином, као што планинке – жене имају водећу реч у привреди и домаћинству овога краја. Власина се, управо, хајдучки понаша. Народ верује да су реке Власина и Јерма везане за своју стару постојбину и не да се уништити. Власина је данас, бесмртна, неуништива.“

10322684_1158014597551010_1243543117544709709_n

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Такмичари Џудо клуба Лесковац освојили 12 медаља

12027550_10207799912570320_2949176446588271522_n

У суботу, 19. марта 2016. године, у Нишу је одржан Међународни Џудо Куп. Такмичење је организовао Џудо клуб Шогун из Ниша, а на такмичењу су учествовали Џудо клубови из Бугарске, Румуније, Грчке, Црне Горе, Македоније и Србије.

1480583_10207799394597371_5684128574080860793_n

Један од учесника Међународног Џудо Купа био је и Џудо клуб Лесковац. У изузетно јакој конкуренцији, такмичари Џудо клуба Лесковац успели су да освоје 12 медаља у неколико категорија, као и пехар за најбољу екипу у категорији – Полетарке.

1450744_10207811618822969_6579259301160392450_n

1463647_10207811614622864_7501276907728061778_n

Тренери Џудо клуба Лесковац су Драган Анђа Анђелковић и Марјан Ђурашковић Макса.

Портал Мој Град Лесковац им од срца честита на постигнутом успеху!

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Ђуро Даничић и Лесковачки говор

Djura_danicic

Ђуро Даничић

Даничић је један од највећих радника на подручју испитивања српског језика. Његов први рад објављен је 1845. (у Подунавци) у заштиту Вука. Научно обарање теорије Вукових противника, Даничић је изнео у расправи Рат за српски језик и правопис (1847), којом је допринео брзој победи Вукових идеја. Затим је дао Малу српску граматику (1850), у којој је српски књижевни језик први пут научно окарактерисан. Касније (од 1863) то је мало дело излазило у више издања (1—7), под називом Облици српског језика. Дела Даничића, у којима је обрађивао различите стране српског језика, јесу: Српска синтакса (1858), само са одељком опадежима са и без предлога, заснована на тадашњој локалистичкој теорији о падежима, Основе (1876), класификација, сасвим механичка, наставака за образовање речи, Коријени (1877), без велике теоријске вриједности, Историја облика (1874), најзад славне акценатске студије (Slav. Bibi., Miklošić, I, Glasnik, 8—9. Rad, 6, 14, 20), које су образовале основу проучавања словенског акцента. Даничићева већа издања српских старих споменика, већином још незамењена, јесу: Житије Св. Саве (Теодосијево, 1860, у издању приписано Доментијану), Житија Св. Симеона и Св. Савеод Доментијана (1865), Никољско јеванђеље (босанске редакције, 1864), Животи краљева и архиепископа српских (Данила и других, 1866), и многа друга мања дела, разбијена по научним издањима. Превео је Стари завет (Вук је превео Нови).

Ђуро Даничић је водио обилату преписку са Миланом Милићевићем, те је пред крај живота почео да се интересује и за крајеве ослобођене од Турака 1877-78. године. Одломак текста С. Војиновића, говори нам о периоду када је боравио на територији Лесковца.

11998904_732367233536040_2610902809343515835_n

Грделичка клисура  1916. године

„Због болести Милана Милићевића у Пироту су се раздвојили, он је преко Ниша отпутовао за Прокупље а Даничић и Матковић крену 31. августа преко Лужнице, Љуберажде и Власотинца у Лесковац а одавде у Прокупље. Саовога пута је Даничић нарочито истицао лепоте Власинске и Грделичке клисуре. Приликом Даничићеве посете Грделичкој клисури десио се следећи догађај:

„… Разговарајући нешто са сељацима из Грделице и Дедине Баре, запитао је г. Бадемлић колико има до неког места:

-Биће комај половин сахата, одговори му сељак. Даничић се убезекне. Стане пропитивати, и увери се, да се око Врања, у Врању, и у целом овом крају говори реч комај, која значи: од прилике, готово, и.т.д.

-За саму ти ријеч, вели радосно Ђура: – вриједно је оволико путовати. Да ње нејма овдје, могло би се повјеровати онима који тврде да је туђа; а своје благо никада не треба давати туђини!…“

Захваљујемо се Ј. Пешић и С. Јовић на идеји за текст.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Лесковачки пашалук

 

220px-III._Selim

Селим III

Реформe султана Селима III (1789-1807), поред војске и економије, обухватале су и управну администрацију царства. Старе територије санџака биле су издељене на мање управне територије-пашалуке. Овим је централна власт хтела да сузбије велику моћ појeдиних санџак-бегова, односно да умањи сепаратизам појединих провинција. На месту управника пашалука Порта се трудила да постави личности које су биле одане централној власти и реформском покрету султана Селима.

У време Првог српског устанка, као и непосредно после тога, Лесковачки пашалук био је у суседству Нишком пашалуку са три стране, тј. са северне, западне и јужне стране. Нахије Лесковачког пашалука биле су: Прокупачка, Лесковачка, Алексиначка, Крушевачка, Ражањска и Параћинска. Припајањем Крушевца, Алексинца, Ражња и Параћина Kнежевини Србији 1833. године граница између Лесковачког и Нишког пашалука знатно је промењена.

Антиреформни покрети Мустафе паше Скадарског и капетана Хусеина Градашчевића, крајем двадесетих и почетком тридесетих година 19. века, показали су да централна власт није имала пуну контролу над појединим областима Румелије[1]. Сломивши сепаратизам ових обласних управника централна власт је свуда, где је то било могуће, ломила моћ наследних феудалних пашаларских кућа. Нова реформа државне администрације, спроведена за време султана Махмуда II 1834. године, била је израз жеље султана и реформски орјентисаних паша да сузбију сепаратизам и самовлашће у царству. Османско царство је тада подељено на 28 ејалета. Ејалети[2] су се делили на санџаке, а затим на мање управне јединице, тј. на казе и нахије.

1890492_1408000436116597_410265112_o-e1396113990680

Шашит пашин сарај у Лесковцу

Лесковачки пашалук је у трећој деценији 19. века претрпео значајне промене. Припајањем северних делова пашалука Кнежевини Србији 1833. године његова територија је знатно смањена. Од тада, под њим биле су само Лесковачка, Прокупачка и Куршумлијска каза. После смрти Шашит паше 1830. године, дугогодишњег управника, вођство над пашалуком преузео је његов син Исмаил паша. У време када су трајале највеће борбе централних власти са одметнутим Мустафом пашом и капетаном Градашчевићем, Исмаил паша, његове спахије, рођаци и Арбанаси из пашалука појачали су терор над хришћанским становништвом Лесковца, Прокупља и других места.

Због несигурног стања, Лесковачки пашалук био је, краткотрајно, припојен Нишком санџаку. Управници Нишког пашалука на све начине су покушавали да припоје свом управном подручју и Лесковачки пашалук. То није био лак задатак имајући у виду колики је углед имала пашаларска кућа из које су долазили лесковачки управници, али и због подршке коју је добијао Исмаил паша, од стране арбанашких вођа из пашалука. „Новине србске“ од 8. фебруара 1838. године писале су да је нишки мухафиз Осман паша 27. јануара отишао у Цариград, а лесковачки Исмаил паша у Битољ на позив Румели-валије[3]. Место нишког мухафиза , а уједно и управника Нишког пашалука, преузео је Хусрев паша из Софије. По подацима Новина србских, Хусрев паша „шаље данас свога Ћехаја бега у Лесковац јербо ће под комадом његовом бити и Лесковац и Врање и Пирот“. Укидање Лесковачког пашалука повезује се са крупним променама у Османском царству које су настале доласком султана Абдул Меџида на престо, танзиматским законодавством и хатишерифом из Гилхане. После 1840. године Лесковац је био центар Лесковачке казе.

мастер историчар Владимир Петковић

1509766_1411527059089558_1181487028_n

[1] Европски део Турске.

[2] Ејалет или пашалук. Највише управне јединице које су постојале у Османском царству звале су се беглербеглуци, ејалети или пашалуци. Назив пашалук долази отуда што су беглербези или мир-и мирани, који су управљали појединим ејалетима имали редово титулу паша са рангом прво од два, а касније и титулу везир са рангом од три туга. Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk, Sarajevo 1982, 109-110.

[3] Због нелојалности и непослушности турских управника на територији Старе Србије и Северне Арбаније, посебним султановим хатишерифом од 6. ребјула-ел-евела 1252. године, читава северозападна страна  Румелијског  вилајета била је издвојена у посебну управну територију и потчињена је надзору Румели-валије у Битољу. Владимир Стојанчевић, Јужнословенски народи у oсманском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, 80.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Савети о успеху за Лесковчане из Лесковачког гласника 1924. године

20151210_144550

У богатом и предузетничком Лесковцу после Првог светског рата, чак су и новине биле фокусиране на успех и стицање богатства. Тако, редакција портала Мој град Лесковац, дели са вама овај јако интересантан чланак из Лесковачког гласника 1924. године.

kako biti bogat

„Како да постанеш богат?

То би наравно, сваки хтео да зна. Богати људи често причају, на који су начин дошли до свога богатства. Ми овде ево износимо речи неких чувених милионера, да се и код нас чују, пошто у њима има пуно животног искуства и мудрости, с којим се треба упознати, јер нам може само од користи бити.

Американац Карнеџи казао је: „Младим људима, који у борби за опстанак хоће да се пробију у прве редове, имам да дам само један савет: Нека од сваких пет долара које зараде, одвоје један долар и даду га под интерес. Који младић послуша тај савет, а није глуп, тај ће постати богат“.

p000046c0

Ендрју Карнеги

Едисонов рецепт врло је прост:

„Човек треба само да седне и да мисли ма на што, на што му случајно падне поглед, па ако од тога не уме да направи новац, онда он нема ни мрвице разума“.

Thomas_Edison2.jpg

Томас Едисон

Американац Саж од свог оца наследио је само једно начело, и то ово: „Долар може готово сваки човек да заради, али само мудри људи знаду, како се новац заштеди.“

А кад су га запитали, како је он дошао до свог богатства, он је одговорио: „Све што сам урадио, урадио сам по дану. Промислите шта то значи. Треба устајати рано. Треба радити и штедити по дану. А кад падне ноћ, треба се одморити и ојачати за сутрашњи рад.“ Другом једном човеку казао је ово: „Ја бих сваком младићу, који тек почиње да живи, саветовао пре свега да буде сталан. Ко хоће да има успех, тај мора бити чврсто решен да дође до успеха. Али све то ништа не помаже, ако се човек не научи да штеди.“

Рокфелер тврди, да много има да захвали што је богат постао и томе, што се од малена навикавао да радно устаје и да пре јела или пре посла ради неко време гимнастику. Услед тога, тело му је вазда било здраво и чило, те подобно да поднесе и издржи и најнапорнији рад.

rokfeler

Џон Рокфелер

К. Пилсбери каже: „Сваком младом човеку, који хоће да постане богат, ја бих му саветовао, да се стара да своју плату заради не једанпут, него неколико пута. Сваки треба да гледа да уради више, него што је баш дужан да уради. Уз природни дар треба да дође и тежак рад, и када се то двоје удружи, онда јеуспех сигуран.“

Мапел вели: „Кад гог хоћеш да коракнеш, промисли се два пута, да ли ти је тај корак паметан. Тако ћше спорије ићи, али ћеш ићи сигурно.“

Флауер савјет ује младежи ово: „Немој никад за љубав новца да урадиш нешто рђаво. Најлакше ћеш постати богат ако увјек будеш трезвен, поштен, вриједан и штедљив и ако уштеђени новац паметно улажеш. А од уштеда најлакше ћеш се обогатити, ако купујеш земљу.“

Виљем Астор каже: „Клони се ракије и дувана. Нико не може ништа да заради, ако му мозак није чист, а пиће и дуван муте мозак. Не прави осим тога дугове. Ништа толико не унижава и не упропашћује човјека, колико дуг. Штеди колико можеш. Што уштедиш, уложи у земљу. Ради само један посао и остани стално у њему.““

12141511_745488462223917_5593598832533908515_n

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Сутра се у Лесковцу одржава бесплатни семинар Самоодбрана за жене

11193376_1428950280744171_256306135372807992_n

Нинјутсу клуб Бујинкан Лесковац одржава пети по реду бесплатни семинар Самоодбрана за жене у Лесковцу, 13.12.2015. са почетком у 11:00 часова, у просторијама ММА Gym, у улици Краља Петра I, број 13.

Семинар је потпуно бесплатан, отворен за све припаднице женског пола, а циљ семинара је повећање свести о безбедности жена у Лесковцу, као и основне технике самоодбране.

Главни инструктор на семинару биће Владимир Стевановић, председник Нинјутсу клуба Бујинкан Лесковац, носилац звања црни појас 5. дан у вештини нинђуцу, првак државе у Кудо-у (јапански ММА), те поседује вишегодишње искуство у разним системима самоодбране, као и у пословима обезбеђивања лица и објеката.

3

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар