Легенда о Царичином Граду

Caricin-grad-1

Легенда

„У народу постоје бројне легенде о Царичином граду, међу којима је најзанимљивија она о трагичној љубави цареве кћери и лепог свињара из оближњег села. За њихову љубав везана су и предања о настанку имена околних села.

Легенда каже да је град имао само једну цистерну на Акропољу која није могла да обезбеди довољно воде у случају опсаде, па је цар Јустинијан обећао своју кћер ономе ко доведе воду са виса. То је пошло за руком свињару који је са Петрове горе на Радану, преко Дели воде и Теразија, спровео воду у Царичин град. По њему је његово село названо Свињарица.

Али, цар није могао да прихвати свињара за зета, па је погазио реч, упркос томе што је његова кћи заволела наочитог свињара. Царева кћи и свињар су одлучили да побегну. По једној легенди, сели су у кола која су вукли коњи, а по другој су узјахали најбоље коње и побегли из града.

На једном делу пута, из кола испадне тулац, по коме се назове данашње село Штулац. По другом предању, коњ је ударио у стену и повредио се, па му је свињар око ноге увезао комад дрвета, сличан штули. Наставили су да беже и на једном месту кола се почну гегати, па село доби име Гегља. Друга легенда каже да је коњ због повреде ноге шепао (гегао), па је село по томе добило име. Преморени коњ је у једном тренутку пао од умора, па то село доби назив Тупале. На изласку из шуме, чувар цареве шуме објаснио је да шума више не може да их штити и село доби име Шумане (шума не).

За постанак имена Лебане везане су две легенде. По једној је царици и свињару на том месту испао оштећени точак са кола и том приликом им се просуо хлеб који су понели. Пошто више нису имали хлеба (’леба не), место доби име Лебане. По другом предању, кад су стигли на реку, затражили су хлеб од мештана, али им они, бојећи се да их Јустинијан не казни због помагања бегунцима, рекоше: „’Леба не!”

Прича, или боље рећи легенда о забрањеној љубави има трагичан крај: потера је сустигла бегунце, свињару је одрубљена глава, те то место доби назив Ждеглаво (оде-жде глава) а срце цареве кћери, која није могла да преболи смрт вољеног, препукло је од туге.“

Манастир и црква Св. Никола у селу Накривањ

crkva_spomenik

„О давној прошлости Накривањског манастира се мало зна. У турским пописима из 1516, 1530. и 1536. године је убележено име овог манастира са црквом Светог Николе код села Накривња. Године 1575-76. манастир је порушен а убрзо потом обновљен. Помиње се у XVIII и XIX веку манастир је посетио и историчар Феликс Каниц.

До 1884. године је био манастир – натпис на звону. У минеју из 1873. године  24. децембра помиње се као манастир.

porta_cukljenik

Основа цркве Накривањског манастира је једнобродна, са припратом и полукружном апсидом. Са јужне стране храма призидан је простор, а на западној дозидан је трем. 

Необична икона Св.Арханђела Михајла на којој држи ђавола за косу и убија.

Arh.Mihajlo

Христофор Жефаровић 1743. године : „Вазнесење Христово са представом Пећке патријаршије“ (бакрорез, отисак на свили).

zefarevic2

Патријарх Арсеније IV поклонио манастиру 1690. године, за време сеобе Срба, у знак захвалности на учињеном доброчинству месец дана боравку њега и народа са њим.

presto

1786. за време грчких калуђера Јоаникија и Игњатија направљена црква Успења пресвете Богородице од које је остао само престо (горе на слици). У то време епископ нишки Калиник, Грчког порекла,  довођењем грчких монаха и градњом нове цркве покушао грцизацију. Народ  није  то дозволио, нова црква је срушена, једино што је остало од ње је овај престо.“

pre_n1

Извор: http://www.vucje.com

У суботу 03. јуна у Лесковцу бесплатни семинар „Самоодбрана за школарце“ – Нинђуцу клуб Буђинкан Лесковац

novi

Нинђуцу клуб Буђинкан Лесковац први пут до сада у Лесковцу организује потпуно БЕСПЛАТНИ семинар “Самоодбрана за школарце”. Семинар ће бити одржан у суботу, 03. јуна 2017. године у просторијама сале ММА Gyм у улици Краља Петра I, број 13, у Лесковцу (поред бензинске пумпе Рамазза). Почетак семинара је у 12:00 часова а завршава се у 15:00 часова.

Циљ семинара је едукација деце (девојчице и дечака) узраста од 7. до 14. године о контроли насиља и сузбијању насилничког понашања и застрашивања унутар школе и ван ње. Семинару могу присуствовати заинтересовани родитељи учесника.

На семинару ће бити обрађене три тематске јединице:
1. Психолошко застрашивање и неопходна одбрана од истог.
2. Физичко насиље и успешна контрола насилника у самоодбрани.
3. Технике самоодбране и јавно обраћање приликом случајева насиља.

Технике самоодбране које ће се подучавати на семинару су ИСКЉУЧИВО технике СУЗБИЈАЊА насиља, технике БЕЗ УДАРАЦА чија примена не наноси трајне повреде. Циљ наведених техника је ОБУЗДАТИ ниво насиља код нападача са успостављањем контроле на земљи.

Организатор семинара је Удружење грађана Нињутсу клуб Бујинкан Лесковац, а главни инструктор на семинару је Владимир Стевановић (сертификовани Нинђуцу инструктор, носилац црног појаса VII дан, председник Удружења грађана Нинђуцу клуб Буђинкан Лесковац,првак државе у Кудо-у (јапански ММА) вишегодишње искуство у разним борилачким вештинама, системима самоодбране, пословима обезбеђења лица и објеката).

Семинар је потпуно БЕСПЛАТАН и отворен је за сву децу (девојчице и дечаке) узраста од 7 до 14 година који желе да науче основе самоодбране. Семинару могу присуствовати сви заинтересовани родитељи учесника. Све информације на телефон 064/3824770.

Линк за догађај на Фејсбук страници:

Besplatni seminar “Samoodbrana za školarce”

 

Вечерас у 20:00 часова отварање изложбе „Тајне археолошких депоа“ у Народном музеју у Лесковцу

plakat

Вечерас, 16. маја 2017. године, у 20:00 часова у Народном музеју у Лесковцу биће свечано отворена ауторска археолошка изложба четири археолога из лесковачког музеја. Изложбу ће отворити градоначелник Лесковца др Горан Цветановић, док ће осим аутора на изложби говорити и археолог др Вујадин Иванишевић из Археолошког Института у Београду.

Назив изложбе је „Тајне археолошких деопа“, а аутори изложбе су музејски саветник – археолог Јулијана Пешић, виши кустос – археолог Смиља Јовић, кустос – археолог Владимир Стојановић и кустос – археолог Владимир Стевановић.

Наиме, ово је прва самостална археолошка ауторска изложба после дужег времена у Народном музеју у Лесковцу, а на изложби ће се углавном наћи предмети (мимо сталне археолошке поставке) који никада до сада нису били излагани у јавности. Лесковачка публика имаће прилике да погледа предмете у шест тематских целина а то су:

Култ у праисторији, Сахрањивање у бронзаном добу, Предмети за игру кроз векове, Грнчарија, Накит и Реконструкција куће из бронзаног доба са Хисара. Последња тема подразумева аутентичну реконструкцију куће из бронзаног доба у природној величини.

18425353_641815879347726_6723792128720216287_n

Ко је био Тома Костић?

„Рођен је 1900. године у селу Братмиловцу код Лесковца у сиромашној породици. Није редовно похађао основну школу, а као веома млад морао је да нађе запослење у лесковачкој индустрији. Након одслуженог војног рока запослио се као млинарски радник у млину Соколовића у Лесковцу. На том радном месту упознао је Косту Стаменковића и од њега по први пут сазнао за раднички покрет. Убрзо након тога почело је њихово непосредно дружење и сарадња.

Уочи Другог светског рата, Тома је, по одлуци Партије, био кандидован на листи опозиције као Костин заменик. Током изборне кампање, 1938. године, одржавао је велики број зборова у граду и околним селима. Непосредно по одржаним изборима ухапшен је и провео је у затвору 15 дана. По изласку из затвора наставио је са организовањем синдикалног покрета одржавајући састанке са радницима по лесковачким фабрикама. После једног успешно одржаног штрајка текстилних радника тешко је повређен оштрим предметом у леђа.

У пролеће 1940. године, по директиви ПК КПЈ за Србију, постављен је за секретара Месног комитета КПЈ Лесковац. Као секретар МК КПЈ Лесковац допринео је постављању веома важног задатка који се тицао даљег развијања и вођења идеолошке борбе у редовима радничке класе и јачању борбе и стварању услова рада и живота. На окружној партијској конференцији одржаној септембра 1940. године Тома Костић изабран је за члана ОК КПЈ Лесковац. У његовој кући у Братмиловцу одржано је окружно партијско саветовање 22. јуна 1941. године.

У време априлског рата 1941. године мобилисан је, али се десетак дана по капитулацији бивше југословенске војске вратио кући. По повратку кући непрекидно је радио на прикупљању оружја и муниције које је закопавао у њиву, недалеко од своје куће. Првих дана устанка и диверзантских акција његова кућа била је место окупљања илегалних партијских радника. Ту су се штампали леци, сакривао илегални материјал и крили илегални радници.

У јесен 1941. године отишао је у партизане на планину Кукавицу. Међутим, врло брзо, на предлог Косте Стаменковића и по одлуци ОК КПЈ, са Петром Кулићем и двојицом партизана из Кукавичког НОП одреда, упућен је за заменика команданта Бабичког НОП одреда.

Погинуо је 4. фебруара 1942. године на мосту код Биљанице у највећој и најжешћој борби коју је Бабички НОП одред водио. Његове спомен-бисте налазе се на неколико локација у Лесковцу.“

 

Манифестација „Смотра археолошког филма 2017.“ у Народном музеју у Лесковцу од 11. до 19. маја

Народни музеј у Лесковцу и ове године учествује у манифестацији на нивоу целе Србије „Смотра археолошког филма“. Смотра ће се одржати у периоду од 11. до 19. маја у сали за научне скупове музеја од 11:00 часова. Уредник програма смотре у Лесковцу је кустос археолог Владимир Стевановић. Улаз је бесплатан.

arheoloski film 2017 blue

Представљамо вам програм филмова који ће бити приказивани.

Четвртак, 11. мај 2017. у 11:00 часова

1.Доме, слатки трапезоидни доме

Режија: Ненад Поповић, Србија 2015, трајање 38′

Опис: Дуги кадар лебдења преко обале Дунава доводи нас до Ђердапа, места где је пре 8000 година човек направио најстарије пронађене грађевине у Европи. Kроз  филмску форму истражујемо нову перспективу у разумевању куће Лепенског вира.

2. Селинунте, град између две реке

Режија: Alessandra Ragusa, Antonino Pirrotta, Италија 2015, трајање 22′

Опис: Селинунте је био старогрчки град на Сицилији.Археолошко налазиште има акрополу са пет храмова, који су у овом филму уз помоћ 3Д анимације реконструисани.

3. Древна станишта у средњем току реке Колубаре

Режија: Александар Теодоровић, Србија 2016, трајање 25′

Опис: Филм представља најновија археолошка налазишта у средњем току реке Kолубаре. Археолози већ годима истражују ову област и дошли су до невероватних открића која су везана за праисторију овог поднебља.

Понедељак, 15. мај 2017. у 11:00 часова

4. Трагом пљачкаша храмова – Die spur der tempelräuber

Режија: Wolfgang Luck, Немачка 2014, трајање 52΄

Опис: Трагајући за одговором на питање како је најпознатија статуа из камбоџанског храма доспела у Сотебијев аукцијски каталог, филм Волфганга Лука говори о једној спектакуларној пљачки уметничког дела. Аутор притом следи траг светски познате фигуре ратника, од кмерског храма у џунгли, па све до отмене њујоршке аукцијске куће. Луков филм истражује тајне мрачног и непознатог света међународног кријумчарења уметничких дела.

5. Граница Тиренског и Јадранског мора подељена између Етрураца, Феничана и Фокејаца – I confini del mare Tirreno e Adriatico diviso tra Etruschi, Fenici e Focesi

Режија: Maurizia Giusti, Италија 2016, трајање 36′

Опис: Филм на занимљив начин приказује каква је била моћ  Етрураца, Феничана и Фокејаца на мору. Да ли и колико је остало археолошких налаза који указују на ту моћ?

Среда, 17. мај 2017. у 11:00 часова

6. Бронзано доба: открића праисторијских насеља – Doba bronzová: objavenie pravekého sídliska

Режија: Stanislav Manca, Словачка 2016, трајање 30΄

Опис: Бронзано доба је било важан период у људском развоју. Људи су открили тајну производње бронзе. То је имало велики утицај на њихове животе и изазвало је велике промене у друштву. У филму се представљају најновија археолошка открића насеља на територији Словачке из бронзаног доба.

7. Cirene Atene d’Africa – Кирена, афричка Атина

Режија: Giuseppe Drometari, Италија 2015, трајање 40′

Опис: Kирена је била древна грчка колонија у данашњој Либији. То је најважнији и најстарији од пет грчких градова у Либији. По њој је источна Либија добила свој класични назив Kиренаука који се одржао до данашњих дана.

8. Бронзано доба: духовни живот и ритуали – Doba bronzová: duchovný život a rituály

Режија: Stanislav Manca, Словачка 2016, трајање 30΄

Опис: Верски живот је  у бронзаном добу обележен сложеним церемонијама у које су били  укључени шамани. Kоја је била улога шамана, какви су били погребни обичаји и обреди публика ће имати прилику да сазна у овом филму.

Петак, 19. мај 2017. у 11:00 часова

9. Бронзано доба: занати – Doba bronzová: remeslá

Режија: Stanislav Manca, Словачка 2016, трајање 30΄

Опис: Филм је фокусиран на методе које се користе за производњу алата од камена, рогова, кости и производњу керамике, тканина и одеће. Такође се у овом филму разјашњава како се топила бронза и каква је била „магична моћ“ овог метала што је изазвало велике промене у друштву.

10. Крвави плен – Blutige beute

Режија: Peter Brems,  Wim Van der Eynde,Tristan Chytroschek, Немачка 2014, трајање 52΄

Опис: Трговина античким уметничким благом користи се и за финансирање рата и других видова насиља, на шта указују и извештаји Интерпола и ФБИ. Документарни филм у продукцији радио-телевизије АРТЕ под насловом „Kрвави плен“ истражује те тврдње и показује како се зарада од незаконите трговине старинама користи за финансирање терористичких организација.

narodni muzej leskovac.jpeg

Кукарева палата

17992042_623573784499825_2662788895166361529_n

„Кућа Ђорђа (Ђоке) Ђорђевића Кукара, једног од четворице синова Трајка Ђорђевића, родоначелника породице Кукар. Под именом „Кукарева палата“ био је познат објекат подигнут недалеко од ове куће, али на главној лесковачкој улици, а у коме су се налазиле канцеларије управе, као и део производње металне грађевинске галантерије, касније и фабрика финих сапуна, тоалетних и колоњских вода. Палату су подигли Петар и Ђорђе Ђорђевић, али је носила име њиховог оца, Трајка, у знак поштовања које су синови имали према родитељу. „Кукарева палата“ директно је погођена у америчком бомбардовању Лесковца 6. септембра 1944. године, фабрика козметике је у потпуности уништена, док су на делу са администрацијом порушени горњи спратови.

18118858_623574454499758_9075981522246411521_n

После ослобођења, остатак „Кукареве палате“, односно приземље, реновирано је и у њему се, до половине шездесетих година прошлог века, налазило складиште и продавнице трговинског предузећа „Тргоцентар“.
На првој фотографији је „Кукарева палата“ пре рата, На другој је складиште предуећа „Тргоцентар“.“

Аутор текста: Никола Милићевић

„Лесковац – На углу Улице Радоја Домановића и Војводе Мишића, у самом центру Лесковца, својом монументалношћу и складношћу доминира кућа с почетка минулог века за коју само добро обавештени знају да је некада припадала породици индустријалаца – породици Кукареви. У пространим холовима ове архитектонске лепотице одвијао се буран друштвени живот, а на баловима је чест гост била српска глумица и певачица Ита Рина.
Кућа Кукаревих је један од четрдесетак раскошнијих објеката који одсликавају некадашњи привредни и економски сјај града на Ветерници, али уједно и један од најруиниранијих објеката о коме нико не брине.

18157774_1122779897828103_592110761260311128_n

Саградио ју је 1927. године Ђорђе – Ђока Ђорђевић, звани Кукар, власник фабрике у којој су се израђивали кревети, предмети од гвожђа и у оквиру које је била сапунара, али и стовариште грађевинског материјала. Ђока је ту кућу, причају његови потомци, саградио са великом љубави за своје шесторо деце, три сина и три кћери. Једини његов живи потомак, унук Ђорђе, данас живи у Београду. Његова сећања на тај период су веома бледа, па се зато не зна ни ко је пројектовао кућу ни ко је изводио радове. Један од лесковачких архитеката тврди да је саграђена у модерном стилу, док други сматра да се ради о еклектицизам стилу.

– Деда је био вредан човек и целог живота је само радио. Није имао време за друштвени живот, али је зато мој отац Бора био велики боем. Приређивао је забаве и балове на којима су долазили сви виђенији људи онога времена. Из прича знам да је чест гост у кући била глумица Ита Рина. За њу је била резервисана једна соба на спрату. У Лесковцу је гостовала у чувеној кавани „Костић“, али је волела да преспава код нас и дружила се са мојим оцем, стричевима и теткама – прича Ђорђе, сада пензионер.

Кућа са два улаза саграђена је на плацу површине 6,5 ари. Поред пространих холова, подрума и тавана, имала је 12 великих соба са стилским намештајем, а у оним полукружним собама са пространим терасама живеле су Ђорђеве тетке, које су се касније удале за виђеније трговце на југу Србије. Испред куће са стубовима, која је још у то време имала парно грејање, налазио се водопад са малим базеном, а иза помоћна кућа за служинчад.

– Као кроз маглу се сећам смеха кроз куће и звука клавира – прича Ђорђе, који је са породицом истеран из ове палате 1946. године. – Сећам се великог клавира, трпезарије алтдојч, дебелих тепиха, меканих кревета и великих огледала. Касније сам све то виђао у седишту партијског комитета. Ми смо истерани голи и боси на улицу и све фабрике су нам одузете. Отац је био осуђен на смрт, казна је преиначавана, па је одлежао само пет година затвора. Никада није дозволио да се у кући прича о ономе што смо некада имали. То је била забрањена тема, а пре смрти је рекао да му је богатство уништило живот. То је можда и разлог што моја деца немају свест о томе да смо некада били много богати – присећа се Ђорђе док му глас подрхтава.

Од некадашње раскоши у кући Кукаревих није остало ништа. „Ослободиоци“ који су се уселили у кућу и распарчали је на више станова посекли су цеви за грејање, уништили купатила и фонтану са базеном, преградили зидове… Срећом, спољни изглед није много промењен, али су улазне степенице и стубови оронули, а сама кућа је склона паду због прокишњавања.

Садашњи станари су друга генерација и ништа не знају ни о Кукаревим ни о „ослободиоцима“. Од шест станова, само два нису откупљена. Нису откупљени ни стешњени холови, подрум пун смећа, као и поткровље у коме су преживела два котла за парно грејање. У доброј мери издржао је и паркет, који никада није хоблован ни лакиран, а и столарија је у добром стању.

– Пре неколико година сам повео ћерке да им покажем где сам се родио. Али када сам видео шта је урађено са кућом, стао сам насред некадашњег хола и плакао као мало дете. Нажалост, ни један од потомака Ђоке Кукара нема мушког потомка, па се наше презиме и надимак гаси – јада се Ђорђе, који је давно поднео захтев за повраћај имовине.

Међу 38 објеката који се налазе на списку нишког Завода за заштиту споменика културе нема куће Кукаревих, а заштитари и лесковачке архитекте не знају разлог. Александар Радовић, пензионисани архитекта из Ниша, каже да су раније критеријуми били строги и да су у међувремену ублажени, али и сам се, као и колега који га је наследио, не сећа куће Кукаревих.“

Текст преузет са сајта Блиц.рс

Вечерас промоција романа „Иза црног сунца“ Срђана Николића Пеке у кафе-књижари „Стошић“

Данас 19. априла у 18:00 часова одржаће се промоција романа „Иза црног сунца“, једног од светских а домаћих аутора стрип сцене, Срђана Николића Пеке.

18010063_10213197660922611_178542364346219194_n

„Француски истраживачи су првог дана помислили да је на Антартику све празно И да само велика хладноћа влада огромним пространством.
Не слутећи да је то цасртво трећег Рајха.1962. године, на позив Француске владе , лично председника републике Шарла Де Гола, група официра француских специјалних снага креће на Антартиц. Француска влада је решила да реши мистерију о постојању или непостојању базе нациста. Истинита прича, суочавање са стварношћу која је луђа од лудила, натераће вас да све што сте мисили да знате о савременој историји погледате иза угла који вам нису показали у школама и телевзијама“
kul-strip
Ексклузивно на српског језику француски роман који распламсава машту и фанове научне фантастике, засијаће у Лесковцу.
Искористите промотивну цену попуста од 40% и не пропустите свој прмерак по промотивној цени од 700 динара и посвету аутора.

Наратор Алекснадар Николић оснивач мотивационе поезије
Аутор Срђан Николић Пека
Специјални гост, новинар и човек који стваралачки дух Лесковца зна до граница метафизије, господин Данило Коцић.

Овог викенда у Лесковцу (позориште, биоскоп, журке, концерти…)

И овог викенда имамо спреман преглед за вас, али пре свега погледајте и наш предлог Викенд изазов портала Мој град Лесковац.

Петак 31.03.2017.

Лесковачки културни центар – Биоскоп

Пројекције од 17:00-21:00 часова

Народно позориште Лесковац, представа „Ко је кога?“

Реприза – 20:00 часова

17554406_1272147119528192_1809465862768440687_n

Марфи Паб – бенд Лајт Мотив, 23:00 часова

17553785_2328298660643214_9070569930984977201_n

Кафе клуб Пролаз, Студентска журка

17626677_197225274105993_4811978912888445246_n

Субота 01.04.2017.

Лесковачки културни центар – Биоскоп

Пројекције од 17:00-21:00 часова

Клуб Грув, бенд „Two horses & Gruv“, 22:00 часова

17634325_753873171429288_1911161880192146626_n

Марфи Паб, ди џеј Боки Дуфн, 23:00 часова

17522932_2328298830643197_2644292722671618157_n

Клуб АБЦ Сафир, Лапсус бенд

17498951_693538817484706_2923206235379966320_n

 

Недеља 02.04.2017.

Народно позориште Лесковац, представа „Царево ново одело“

12:00 часова

17629670_1274810479261856_2690754400291693273_n

 

Уживајте у предстојећем викенду жели вам портал Мој град Лесковац!

 

 

У четвртак 30. марта ММА спектакл у Лесковцу

17202684_1053329708100173_6393947418792951757_n

У четвртак 30.03.2017, са почетком у 19:00 часова, у клубу АБЦ Сафир у центру Лесковца, биће одржано вече ММА борби. Ово је четврто по реду вече ММА борби у Лесковцу, с обзиром да се овакав догађај одржава сваке године у протекле 4 године.

ММА је скраћеница за Мешовите Борилачке Вештине (Mixed Martial Arts) и представља комбинацију 5 борилачких вештина (Бокс, Тајландски бокс-Муаи Таи, Рвање, Бразилска Џиу Џица и Џудо) обједињених у један спорт под унификованим правилима.

Главни организатор догађаја је спортски клуб „ММА Анимал Тим“ из Лесковца. Цена карата је 300 динара.