Лесковачки трубач који је обмануо турску војску у Кумановској битки 1912. године и донео Србима победу – Ахмед Адемовић

14433164_1186468384709229_9149870990402735558_n

„Ахмед Адемовић (Ром пореклом из Лесковца) је служио као трубач у српској војсци. Током Балканских ратова, трубачи би специфичним трубним знацима слали сигнале војсци који би означавали јуриш или повлачење.

Током Кумановске битке 24. октобра 1912 године, у тренутку када се она, како ће се испотавити, ломила. Ахмед се ушуњао у позадину турске војске и одсвирао по слуху њихов трубне знаке за повлачење. Збуњена турска војска која је у том тренутку била у силовитом налету, почела је да се повлачи а Ахмед је онда засвирао знак за јуриш српској војсци која је полетела на збуњену турску војску и потукла је.

Српска војска је нанела Турцима пораз и отворила пут за надирање долином Вардара.

Управо за овај подвиг, Ахмед је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. А његов подвиг који је био толико прост и једноставан завршио је у уџбеницима на француским и руским војним академијама као позитиван пример лукавства обичног војника.“

Преузето са странице „Srbija (stare sike)“.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Програм Лесковачке Гитаријаде 14-16.09.2016.

gitarijada

Програм Лесковачке гитаријаде која ће бити одржана у пабу Марфи од 14-16.09.2016.

Среда 14.09 Полуфинале

Анархист 20.00
Катанац 20.30
Бајо Мали Хазард 21.00
Музика Бабине Младости 21.30
АБС 22.00
Плаyдоwн 22.30
Стрио 23.00

Четвртак 15.09 Полуфинале

Пеђа Милутиновиц Мастер Kлас 19.00 – 19.45

Наступ

Мимо Протокола 20.00
Бело у Боји 20.30
Млади Џек 21.00
Дисциплински Поступак 21.30
Поп – Ска 22.00
Хегелс Фенце 22.30
Богдан Стам/Инстант трио 23.00

Петак 16.09 Финале

Ревијални део:

Слиде Риде 23.15
Игралом 00.30

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Калуп са представом Аполона и Марсије у Народном музеју у Лесковцу

Керамички калуп је откривен у селу Мала Копашница у „граду живих“,  недалеко од некрополе са спаљеним покојницима из римског доба. (сл. 1)

сл 1

Слика 1

На равној страни – у негативу приказана је сцена надметања у свирању између бога Аполона и сатира Марсије. Аполон је приказан на десној страни (на цртежу и отиску – лево), како седи на престолу,  и свира  китару (жичани инструмент сличан лири ). У левој руци држи плектум – справу помоћу које се свира. Сатир je приказан као наг брадати мушкарац који  свира на аулусу – двострукој фрули – двојницама,  како стоји  на  левој страни  (на цртежу и отиску– десно). (сл. 2)

сл 2

Слика 2

По легенди, аулус је изумела богиња Атена, али када је видела  да свирање на овом инструменту чини ружним њено божанско лице,  бацила га је.  Тај аулус је пронашао сатир Марсија и на њему, који је још био надахнут божанским бићем Атениним, свирао  предивну музику. Сви су били опчињени,  а Марсија је – у својој гордости, поверовао да може бити раван, или чак бољи, од самога бога музике –  Аполона. Зато га је је изазвао на јавно надметање у свирању. Марсија је поражен у овом музичком надметању, а изгубио je и живот.

Калупи овакве врсте имали су вишеструку намену. Најчешће су коришћени за израду апликација којима су декорисани зидови  луксузних керамичких посуда и лампи,  али  и као матрице за израду керамичких медаљона и колача печених од теста. Датује се у време од  II до IV века.

Аутор текста:

Музејски саветник-археолог Јулијана Пешић

Детаљније о калупу у раду Ј. Пешић: «Керамички калуп са представом Аполона и Марсије» у Лесковачком зборнику бр. LI, 2011. године.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Најстарији трагови насељавања у Лесковачкој котлини – Неолит у Лесковцу

Division-of-labor-in-Neolithic-period-reconstruction

Живот у неолиту

Неолитска револуција

Неолит (период млађег каменог доба) је период праисторије човечанства у коме почиње да се развија пољопривреда, посуде се израђују од печене земље, а алатке се осим од окресаног камена, израђују и од глачаног камена, што је и једна од главних карактеристика неолита у односу на палеолит. Одлика старијег каменог доба (палеолита), је био живот у малим ловачко-сакупљачким заједницама, без могућности формирања већих насеља, због константног кретања групе у потрази за храном. Захваљујући земљорадњи, људи у неолиту били су у стању да сами себи производе храну, нису више морали да буду константно у покрету, те почињу да формирају већа насеља. Услед обезбеђене хране, јавља се вишак времена, које неолитски људи користе да развијају посебне вештине као што су кројење, рударство, архитектура грнчарство итд.Сазнаје се за користи од вуне. Људи проналазе кремен и опсидијан (вулканско стакло) који се користе у изради чврстих алатки и оружја у виду секира, али и у виду украса и огледала.

Овај период велике промене начина живота људи назива се Неолитска револуција.

Неолитски период на централном Балкану је подељен на три временске епохе – на старији, средњи и млађи неолит. У старијем периоду доминира тзв. Протостарчевачка култура, у средњем је то Старчевачка култура (добила је име по археолошком локалитету Старчево код Панчева) док у млађем неолиту доминира Винчанска култура (добила име по локалитету Винча код Београда).

vinca

Археолошки локалитет Винча

Лесковац и неолит

Неолит – млађе камено доба на територији Лесковачке регије почиње средњим неолитом око 6200. године п.н.е., а завршава се у млађем неолиту, негде око 4700. године п.н.е

Централни део котлине чине Лесковачко поље и Бабичка гора. Ову област карактеришу три зоне: алувијална раван Јужне Мораве, побрђе које представљају старе језерске терасе и планински део кога чине претежно кристаласти шкриљци. Лесковачко петоречје чини нашу географску целину изузетно плодном када је у питању земљорадња. С обзиром на то да је главна делатност људи у неолиту била пољопривреда, може се предвидети значај Лесковачке котлине за насељавање људи у праисторији.

На територији града Лесковца постоји 49 регистрованих археолошких локалитета из периода млађег каменог доба за које знамо до сада. Највише има винчанских локалитета (млађи неолит), а мање старчевачких (средњи неолит). Неки од њих су још увек неодређени због немогућности детаљнијих археолошких истраживања. Археолошки локалитети из периода старијег неолита још увек нису регистровани.

Untitled

Средњи неолит у Лесковцу  6200-5500. године пре нове ере

За старчевачку културу се везује архитектура углавном јамских објеката, односно куће укопане у земљу – земунице, али постоје и примери надземних кућа. Насеља су се најчешће налазиле на обалама река, тзв. лесним гредама. Међутим, на територији Лесковца немамо трагове архитектуре из овог периода.

Основна делатност ове културе била је пољопривреда (пшеница, просо, јечам), сакупљање плодова, лов и риболов. Оно што знамо о овом периоду на територији Лесковца то су типови керамике које су неолитски људи користили у свакодневном животу. Тако имамо више типова посуда као што су на пример полулоптасте зделе, лонци, полулоптасти пехари и лоптасти пехари на једној нози. Што се тиче декорисања керамике, можемо споменути да је керамика доста грубе фактуре, где је приметна техника утискивања, типа штипање керамике, отисци у виду јамица и отисци начињени ноктом. На нашој територији је пронађена и сликана керамика из овог периода, што је изузетно значајно, и то на само једном локалитету. Сликана керамика је осликана мрком бојом на окерцрвеној подлози и црном бојом на светлоцрвеној подлози. Од орнамената су присутне вертикалне и лучне траке.

 штулац жртвеник   Стопа пехара - Кућиште Сакицол  чекмин

1. Жртвеник – Штулац 2. Стопа пехара – Сакицол 3. Сликана керамика – Чекмин

(Предмети су изложени и чувају се у Народном музеју у Лесковцу)

Локалитети су подељени на равничарске и градинске типове, на основу својих положаја.

Равничарски локалитети су углавном смештени на обалама већих река. Бобиште, Чекмин, Липовица, Винарце, Сакицол, Царичин град… Локалитети на узвишењима, на обалама Јужне Мораве налазе се у Малој Грабовници, Злокућану и Живкову.

Млађи неолит у Лесковцу  5500-4700. година пре нове ере

Винчнска култура, која доминира у периоду млађег неолита, је технолошки најнапреднија неолитска култура на Балкану. Ова култура је такође била базирана на земљорадњи, сточарству, лову и риболову, с тим што у неким областима почиње да се развија и елемент металургије, што ће касније довести до краја неолита и почетка бакарног доба.

800px-Vincanska_kuca1

Реконструкција винчанске куће

Архитектура винчанске културе се такође разликује од старчевачке. За почетак, насеља се подижу на речним терасама са падом ка реци, на осунчаним падинама или гредама. У млађим фазама винчанске културе, насеља су градиснког типа, односно, она се подижу на тешко приступачним брежуљцима и стрмим падинама. Нека од ових насеља су утврђена. Што се тиче кућа, куће су грађене тако што су вертикално побадане дрвене облице. Око њих је уплитано пруће, преко кога се наносило влажно блато или глина, помешани са сламом или песком. До сада нису откривени остаци кровова, али се претпоставља да су били од трске. Куће су имале пећи потковичасте основе.

Када је у питању територија Лесковца, из млађег неолита имамо регистроване надземне куће од плетера и лепа, од керамике лоптасте зделе, лоптасте посуде са језичастим дршкама, задебљане зделе, дршке у облику свињске њушке са декорацијама у виду глачаних трака, убода у керамици, спиралних мотива. Осим керамике, имамо и очуване жртвенике, поклопце и фигурине различитог типа.

Žrtvenici neolit

Антропоморфне фигурине са локалитета Градац у Злокућану

(Предмети су изложени у сталној поставци Народног музеја у Лесковцу)

Градински локалитети су смештени у Лесковачком пољу, на обалама притока Јужне Мораве. Смештени су на узвишењима да би контролисали околину. Од локалитета, најпознатији су Градац у Злокућану, Врања нога у Горњем Губеревцу, Прогон Чука у Малој Грабовници, Реџов Вис у Тулару.

Равничарска насеља се налазе у долинама река Јабланице, Ветернице и Власине (Леце, Вучје, Власотинце).

Археологија у Лесковцу има места за још много нових истраживања, сазнања и ископавања, која су нажалост у многоме онемогућена од стране дивљих копача и трагача за златом, који на противзаконит начин трагају за драгоценостима српског културног наслеђа како би га подавали у иностранство. Овакав вид демолирања деликатних археолошких слојева на налазиштима нам трајно онемогућавају боље упознавање са културним наслеђем Лесковачког краја и доприносе губљењу националног и локалног идентитета становништва. Молимо грађане Лесковца да уколико примете дивље копање и уништавање локалитета, исто пријаве надлежнима у Народном музеју у Лесковцу.

Аутор текста:

Кустос-археолог Владимир Стевановић

Коришћена литература о археологији Лесковца:

  • Праисторија Лесковачког краја – Др. Милутин Гарашанин, Веља Ивановић
  • Лесковац: Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Лесковачкој регији – Александар Булатовић и Смиља јовић
Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Прва школа спорта за децу у Лесковцу „Школица спорта Здравко“

10685593_1551599951782189_6210504861748402475_n

Школица спорта Здравко је основана априла 2014. године у Лесковцу од стране Марка Стојановића, дипломираног професора физичке културе. Ова школа спорта је у Лесковцу била једина организација у граду која омогућава деци од 4-10 година да се упознају са свим спортовима, док при томе стичу  правилан телесни развој кроз различите видове спортских активности, као и развој моторичких и интелектуалних способности.

11015831_1551609121781272_4375218770325804072_n

Деца се од малих ногу уче одговорности, дисциплини као и спортском духу. Кроз упознавање са широким дијапазоном спортова у Школици спорта Здравко, деца се постепено од стране стручног лица усмеравају ка свом идеалном спорту, односно оном спорту који најбоље одговара њиховој конституцији, интересовањима и другим предиспозицијама.

11039820_1551597901782394_940500671949208887_n

Осим активности унутар сале, Школица спорта Здравко врши и активности на отвореном у шта спадају пешачко-планинарске туре и едукативни излети приликом којих се обилазе и културно историјски споменици.

Захваљујући одличним резултатима и великом интересовању код деце, Школица спорта Здравко касније инспирише и оснивања других школа псорта у Лесковцу. Ове године Школица спорта Здравко прославила је свој 2. рођендан у  одличној атмосфери.

12985566_1705180423090807_6892124692319470035_n

Желимо им да се млади Лесковчани још дуго играју и усавршавају у спорту у овој школи и да настављају да инспиришу друге као и до сада.

11108332_1598946530380864_61994076424506130_n

 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Вечерас почиње 18. Балканска смотра младих стрип аутора у Лесковцу

Вечерас, 24. 06. 2016. године у 20:00 часова у галерији Лесковачког културног центра биће свечано отворена 18. по реду Балканска смотра младих стрип аутора. Организатори смотре су испред Лесковачке школе стрипа „Никола Митровић Кокан“, Марко Стојановић, Милош Цветковић и Иван Стојановић, суорганизатор је Лесковачки културни центар, док је град Лесковац финансијски подржао ову манифестацију.

На овогодишњој смотри ће своје радове у Лесковцу изложити 2.326 учесника из 42 земље из читавог света, што представља својеврстан рекорд броја излагача међу свим светским фестивалима стрипа.

13516417_947764845336963_893536049337229092_n

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Којој епархији је припадао лесковачки крај у првој половини 19. века?

odzaklija-sepija

Положај српског народа у Турској у првој половини 19. века ни по чему се није разликовао од положаја осталих хришћана. Све до Хатихумајуна[1] (1856) хришћани су сматрани за категорију потчињеног становништва, која се по свему морала разликовати од муслимана.[2] Дискриминација хришћана била је приметна и у граду и на селу, па тако хришћани нису могли да се баве свим занатима, а њихове куће нису смеле бити лепше, веће и боље у односу на куће муслимана. У варошима је хришћанско становништво живело у махалама на периферији, а била је забрањена изградња цркви, манастира и употреба црквених звона. Излазак хришћана ван њихових насеља није био слободан. Уколико би хришћанин ишао ван свог села, морао је поседовати путну исправу-тескеру.[3] Раја је била у обавези да на путу пропусти сваког Турчина, није смела у јавности да носи оружје, а ношење феса била је привилегија муслимана.

1743668_1408000436116597_410265112_n

Све до ослобођења југоисточне Србије 1878. године на територији Нишког пашалука[4] постојале су две епархије, Нишка и Нишавска. Постојање ових епархија било је од великог значаја за хришћане. После губитка независности у 15. веку, црква је била једина организација која је могла да уједини српски народ. Православни храмови у Лесковцу и околини били су једина места где су Срби могли да образује младе нараштаје. Поред тога, свештенство и монаштво били су једини чувари српске средњовековне традиције и културе.

378569_266401826758045_618513720_n

До краја 18. века Нишка епархија налазила се у саставу обновљене Пећке патријаршије, а после 1766. године дошла је под јурисдикцију Цариградске патријаршије.[5] Због снажног притиска који је долазио из Цариграда на епископско место у Нишу, у првој половини 19.  века, били су владике из фанариотских[6] кругова или барем присталице истих. У време Првог (1804-1813) и Другог српског устанка (1815), а и касније, Нишка епархија простирала се на управним територијама Нишког и Лесковачког пашалука. Граничила се са Београдском, Рашко-Призренском, Скопљанском, Нишавском и Видинском епархијом. На северу допирала је до Западне Мораве и Параћина, на западу до Копаоника, на југу до Грделичке клисуре, а на истоку до Беле Паланке.[7] И поред јаког грчког притиска да се служба држи на грчком језику, у многим храмовима служба је била „словенска“. По прикључењу шест нахија Кнежевини Србији, северни делови Нишке епархије припали су Београдској митрополији. После мученичке смрти владике Мелентија 1821. године, Нишком епархијом управљали су Венедикт I, Данило, Јосиф, Григорије, Ћир Венедикт II, Ћир Нићифор, Јоаникије и Калиник.[8] Све поменуте владике биле су под утицајем фанариота и Цариградске патријаршије. Међутим, иако су били Грци, постојале су владике које су биле попустљиве према српској литургији. Такав је био владика Венедикт II.[9] Према подацима из прве половине 19. Века, Нишка епархија, без делова који су припали Београдској Митрополији, бројала је 6174 домова.[10]

13835_103201399697951_100000242732662_81650_3500564_n

И поред тешких услова и забране словенске литургије, српски народ је успео да очува „српски карактер“ манастира и цркви у Нишкој и Нишавској епархији. Коначним уједињењем и формирањем јединствене Нишке епархије ово питање било је завршено.

 

Мастер историчар Владимир Петковић

 

 

 

[1] Хатишериф или Хатихумајун је највиши турски државни декрет потписан од стране турског султана.

[2] Владимир Стојанчевић, Јужнословенски народи у oсманском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд 1971, 69.

[3] Исто.

[4] После укидања Лесковачког пашалука у периоду 1840-1844. године Лесковац са околином био је припојен Нишком пашалуку.

[5] Борислава Лилић, Југоисточна Србија (1804-1878), књига прва, Београд 2002, 166.

[6] Фанариоти су били хришћански становници цариградске четврти Фанар који су били хеленски орјентисани. Углавном су то била свештена лица и трговци, а велику подршку уживали су од васељенског-цариградског патријарха.

[7] Историја Ниша од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, књ. 1, 277.

[8] Борислава Лилић,  Југоисточна Србија (1804-1878), књига прва, 167.

[9] Јован Хаџи Васиљевић, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Београд 1928, 47- 48.

[10] Борислава Лилић, Југоисточна Србија (1804-1878), књига прва, 167.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Како можемо корисно искористити викенд у Лесковцу када пада киша?

rainy_day_wallpaper_2

Киша. А имамо слободан викенд који желимо да искористимо за нешто друго осим гледања у ТВ или интернета. Често грађанима Лесковца пада на памет да у нашем граду нема ничег занимљивог што би могло да се ради и када не пада киша, а камоли по невремену. Ако пратите наше чланке, могли сте да видите предлоге које дајемо за леп и здрав провод у току дана, без икаквих трошкова, с обзиром на то да је на југу чест изговор за срећан живот недостатак новца. И овог пута спремили смо вам пар предлога како можете креативно да искористите викенд ако су временски услови неодговарајући.

  1. Шетња Лесковцем по кишном дану. Киша има доста бенефита за наша плућа, али и за психу. Ако се кријемо и бежимо од кише, бићемо незадовољни и често несрећни. Међутим, ако кишу прихватимо као оно што она јесте, уситњени водопад са неба, можемо уживати у потпуности у њој. Обуците кабаницу или узмите кишобран и крените у шетњу градом. По киши никада нема гужве, град је потпуно миран, и уз ритам кише може релаксација је неизбежна. Прошетајте до парка 9 Југовића, до Спомен парка и само дишите. Источњаци верују да киша прочишћава прану, односно животну енергију у простору око нас, а осим тога киша и појачава мирис дрвећа и траве. Све ово има изузетне бенефите за наше физичко и ментално здравље, те уколико се опустимо и научимо да уживамо у кишном дану, почеће да нам недостаје када је велика врућина.

healthy-tips-for-a-rainy-day-2

2. Пливање или роњење у базенима у С.Р.Ц. Дубочица. Наши базени су свима приступачни, а Лесковац је површински мали град, тако да је свима доступан одлазак на базен. Сакријмо се од мале воде (киша) тако што ћемо отићи у пуно воде – на базен. Ако не знате да пливате, увек можете да кренете да учите у средњем базену. Такође ту је и водени џогинг, који је јако здрав за зглобове и мишиће. Верујте нам на реч, пар сати проведених у базену, улепшаће вам цео дан.

3. Дружење са пријатељима. Било да вам одговара дружење у неком од кафића у граду, или у приватности вашег дома, увек је лепо састати се са пријатељима на чај, кафу или неки други напитак. Можете и направити сопствени филмски маратон уз кокице и добро друштво. Дан проведен са пријатељима у доброј атмосфери, никада није изгубљен дан.

149436-rain-rainy-day-wallpaper

4. Џогинг по киши. Уколико није превише хладно и нема јаког ветра, лагани џогинг по киши не може никако лоше утицаи на нас. Киша у овом случају може само да нам помогне да нам се отворе плића при трчању, као и да нас освежи док нам додирује лице. Можете трчати са кабаницом или без, избор је на вама. Битно је само да све време будете у покрету и да дотрчите до куће, након чега је потребно променити одећу и утоплити се.

5. Тренинг у некој од локалних теретана. Увек можемо да одемо до теретане и урадимо лагани а подужи тренинг. Када пада киша, мало губимо на динамичности, зато је препоручљиво да се уради лагани тренинг без журбе. Тренинг може садржати трчање на траци, вожња бицикла, истезање и фитнес тренинг или једноставни рад са теговима. Након тренинга у телу расте ниво хормона среће, те ћете се лепо осећати у току целога дана.

Girl under Rain

 

6.Биоскоп, позориште, свирке, журке. Нарочито викендом имамо овај вид дешавања у нашем граду, што је углавном резервисано за поподневне сате. Филм, представу или играње уз добру музику увек је добро решење за завршетак викенд дана.

7. Опуштање у сопственом дому. Уколико нисте тип који воли да излази по киши, увек се можете кући опустити уз топлу купку, лагану музику, добар филм или квалитетну књигу. Ово су све ствари које нам могу поправити расположење и улепшати дан.

Дали смо само неке од идеја шта све можемо радити у Лесковцу када пада киша. Надамо се да смо вам заголицали машту дали неке корисне предлоге. Поздрав од редакције Мој град Лесковац.

43_big

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Легенде о Власинском језеру

10505443_1087310557954748_6334982583014473696_n

Крава Ружа

„Легенда каже да је, једнога дана, крава Ружа пасла на малом полуострву заривеном у Власинско језеро. Занета пашом није ни приметила да се полуострво отцепило од обале и да је, ношено ветром према средини језера постало право острво. У сумрак, кад је њен газда, деда Живко, дошао на обалу да потера Ружу кући, никако није могао да је нађе. Тумарао је унаоколо, обилазио шибљаке и шумарке, узалуд дозивајући Ружу. Мрак се хватао брзо, са њим је деда Живко све више губио наду да це наћи своју мезимицу, па се у једном тренутку покуњен вратио кући……Али, ето чуда. Чим је свануло деда Живко је имао шта видети. Насред језера плутало је ново острво. На њему је пасла Ружа.“

12439043_1133167643369039_371120410553778469_n

                                                                 Водено чудовиште 

„Пре изградње језера, на том месту се налазио мочварни терен, који је био имитација непрегледне бујне ливаде у којој су нестајали власински коњи, говеда, овце, па чак и непријатељска војска. Тако је у првом Светском рату у Власинској тресави (сада језеру) за тили час у блату нестао цео један бугарски коњички пук. Овако мистично пропадање војске и стоке у Власинско блато (тресаву) било је повод за стварање легенде о необичном џиновском воденом чудовишту. Мит о том необичном воденом (језерском) чудовишту, коме је „одзвонило“ после изградње земљане бране 1954. године, каже да је језером царовало чудовиште које је личило на џиновског коња. Од када датира прича о овом воденом феномену – чудовишту, које се скрива у пространим тајанственим дубинама језера, не зна се. Зна се да су старији људи са „сигурношћу“ показивали и место где се налази ова авет. Прича се да је та водена неман излазила на живописне обале језера и уништавала добро неговане коње и крда говеда. Становници су предузимали чак и праве крсташке походе да униште неман.

12311069_1108426602509810_6916985372798659494_n

Звечке су окупљале народ у моменту када је, на пример, једна „воловодница“ (место за парење краве) нестала у чељустима блата. Двадесетак волова, који су безглаво у време парења јурили за кравом, прогутало је блато (Власинско језеро) као да их није ни било. Ово је додавало нове елементе овој мистериозној причи. Причало се да феноменална водена неман живи вековима ту, па се томе додавало још и да је залутала са друге планете, или ју је Бог послао да кажњава оне који му скриве. Ипак се највише веровало да је то нека џиновска праживотиња. Доказивало се да ова авет има чаробну моћ да хитро покупи стоку која пасе око језера, поједе је, тако подмири глад неколико дана мирује на дну језера. Прича о овом језерском чудовишту је остала само прича. После стварања чудновате земљане бране, језеро је преграђено. Прича се да је појављивање воденог чудовишта – воденог бика најављивало победе. Народно предање власинских махала каже да се водени бик неколико пута појављивао – и то увек када су Срби истеривали противнике са своје земље. Приликом ослобођења Србије од Турака појавио се водени бик. Рикао је уочи Првог и Другог светског рата тако снажно да се све тресло, а вода у оном језерцету као да је кључала избијајући са дна. Тада је стогодишњи старац Величко, до тада непокретан, ујутру изашао међу окупљене поред језера и рекао да је „ово добар знак и да је то бик најавио риком“.“

12717913_1158014984217638_253836486666334844_n

                                                         Неуништивост Власине

„Велико дванаестокилометарско Власинско језеро створено је изградњом тајанствене земљане бране. Тако је од ћудљивог Власинског блата изграђена нова туристичка атракција. Са изградњом језера овај живописни крај отворио се свету откривајући своје чари и лепоте. Власинско језеро изненађује својом лепотом, као и водом пријатном у летње дане за купање и околином погодном за одмор. Оно што је такође атрактивно, је као кристал, бистра река Власина. Она је извирала, а и сада чудновато извире, из Власинског језера. Иако је за ову, за грађевинаре чудновату земљану брану, уграђено 320.000 м3 земље да би се спречио одлив Власине и створило језеро, одмах иза бране васкрснула је нова река. Истина, мања је но пре преграђивања језера, истина је да је неколико метара корито реке Власине у виду неког поточића, али је одмах ниже око стотину метара опет права река. Власина није, дакле, река без извора, матице. Матица јој је блато. Извор је оно исто блато које је са свим тајанственостима било и пре језера. Власина се није дала уништити. Људи верују у ову њену феноменалну моћ. Она царује овом планином, као што планинке – жене имају водећу реч у привреди и домаћинству овога краја. Власина се, управо, хајдучки понаша. Народ верује да су реке Власина и Јерма везане за своју стару постојбину и не да се уништити. Власина је данас, бесмртна, неуништива.“

10322684_1158014597551010_1243543117544709709_n

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Такмичари Џудо клуба Лесковац освојили 12 медаља

12027550_10207799912570320_2949176446588271522_n

У суботу, 19. марта 2016. године, у Нишу је одржан Међународни Џудо Куп. Такмичење је организовао Џудо клуб Шогун из Ниша, а на такмичењу су учествовали Џудо клубови из Бугарске, Румуније, Грчке, Црне Горе, Македоније и Србије.

1480583_10207799394597371_5684128574080860793_n

Један од учесника Међународног Џудо Купа био је и Џудо клуб Лесковац. У изузетно јакој конкуренцији, такмичари Џудо клуба Лесковац успели су да освоје 12 медаља у неколико категорија, као и пехар за најбољу екипу у категорији – Полетарке.

1450744_10207811618822969_6579259301160392450_n

1463647_10207811614622864_7501276907728061778_n

Тренери Џудо клуба Лесковац су Драган Анђа Анђелковић и Марјан Ђурашковић Макса.

Портал Мој Град Лесковац им од срца честита на постигнутом успеху!

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар